Дан Свете браће Ћирила и Методија је Црква почела славити још у 11. веку, а као Дан просвете је први пут обележен у граду Пловдиву давне 1851. године када је у епархијској школи названој по светој браћи организована свечаност за ђаке. Нема другог народа сем бугарског који стварање своје азбуке и књижевности обележава посебним празником. Књизи и писмености су посвећене многе пословице и загонетке. Једна од најраспрострањенијих загонетки (на различитим дијалектима бугарског језика) је: Бели угар, црно семе. Руком га сејеш, очима жањеш. Шта је то? Књига. Другачије речено, књига је симбол знања и неиздвојив део живота образованих људи.
Некада су учитеља звали учом, граматиком, писменим, начитаним човеком. Није мали број учитеља који су на прашњавим и пожутелим страницама бугарске историје заувек остали забележени као Уча Манол, Димитар Рилец, Јоан Граматик, Матеј Граматик... Прве школе у Бугарској су биле манастирске, а учитељи који су држали часове нису увек били школовани за то. Уче су обично били духовници, занатлије, млади мушкарци који су савладали читање и писање. У песми „Узети га за учитеља“ главни јунак је Милен млада војвода који је пуно читао и писао. Зна „грчко и турско писмо, али највише бело бугарско.“ Због тога су га сеоски прваци одлучили узети за учитеља да децу учи читању и писању. Епитет „бео“ се некада користио у смислу „чист“ и „узвишен.“ Зато се у народним песмама наглашава да је вера „бела бугарска“ (у смислу „православна“), а лепа девојка је „бела Бугарка.“
„Прославио се Најден Граматик (или лепотан) да воли да чита и пише – више него владика, владика пловдивски.“ У песми се помиње како је високи духовник написао књигу (писмо), а „књига пише, говори“ да Најден иде код њега. Када је млади човек отишао код владике он му је рекао да треба да постане уча. Ова песма, која се изводи у различитим варијантама, опева Најдена Герова, бар тако тврде историчари, бугарског писца, језикословца, фолклористу, једног од првих који је увео разредну наставу код нас, иницијатора првог свечаног обележавања празника Свете браће Ћирила и Методија.
Често су за учитеље именовани млади момци, какав је био и јунак песме у извођењу Георгија Германова „Дошло је момче уча децу да учи.“ Учио их је подучавао, све док се није са девојкама упознао.“ Пошто се младић заљубио у лепу Златку, престао да иде у школу, ваздан је био око куће девојке, носио јој дарове – лимун и поморанџе.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..