Ове године се навршава 160 година од утемељивања првог читалишта у Бугарској. И данас су ова специфична друштва за читање посебно цењена, а нарочито у малим градовима и селима где су одвајкада једна од најважнијих институција за просвећивање људи. Читалиште има неке специфичности на бугарском тлу зато што усклађује просветну, стваралачку и аматерску делатност, представља неку врсту дома културе. Читалишта су одувек била средиште бугарске духовности и просвете.

Читалишта располажу библиотекама које читаоцима нуде лепу књижевност, ограничени избор стручне литературе, часописе и новине, у њима функционишу и интересни клубови, музичке, плесне, позоришне и језичке школе. Читалишта по правилу располажу и салом где се обележавају значајни за мештане догађаји или приређују јавни скупови. Свако читалиште има свој назив, најчешће се користе имена истакнутих културних делатника или значајних историјских личности.

Отворити ново читалиште у нашим данима је прави подвиг. 130 између свих тих установа утемељено је за време националног препорода Бугарске. На добром је путу да се оствари сан житеља Бургаса да се у центру града отвори читалиште. Идеја припада групи ентузијаста који су убеђени да се мештани могу дружити помоћу културе и уметности. „Није то комерцијални пројекат “ – каже Лина Славова која се представља као културни менаџер читалишта „Хамалогика“:

„Ми смо група ентузијаста који смо се вратили из иностранства у родни Бургас. Желимо да створимо културни и социјални центар који би био попут мрежног хаба који би се могао развијати и ван нашег града. У једном тренутку смо се сетили да за то постоји лепа бугарска реч – читалиште. А наша идеја је да ова установа одговара савременим културним потребама грађана. Када смо покренули кампању за утемељење новог читалишта одмах су нам се почели јављати различити људи са занимљивим предлозима и идејама. За сада предвиђамо да се у читалишту  држе предавања, семинари и дискусије, предвидели смо и могућности за обуку и свакојаке алтернативне методе за решавање старих друштвених проблема. До овог тренутка нисмо добили подршку државне и локалне власти. Имамо различите изворе финансирања: аплицирамо за средства из разних фондова и програма, организујемо иницијативе од којих прикупљамо средства. Својим залагањем настојимо да људе убедимо како читалиште није нека архаична институција него је то установа која може одиграти значајну улогу у развоју културе и данас.Ја сам правник по образовању, у нашем Управном одбору има архитеката, фотографа, кореографа, издавача, музичара. Да нам помогну у реализацији наше иницијативе обратили смо се организаторима џез фестивала, позоришних догађаја и другим културним посленицима Бургаса. Јако нас радује то што када нам затреба помоћ одзив људи је већи него што смо очекивали. Навешћу један пример. Приликом ремонтних радова у згради у којој ће бити смештено читалиште, било је потребно да се око две тоне грађевинског материјала подигну уз степенице. Путем друштвених мрежа смо замолили грађане да нам помогну у очекивању да ће се пријавити бар двојица-тројица. Одазвало се седам, а тог дана када је требало обавити посао, дошло је 12 људи између 25 и 55 година. Успоставља се да је важно да неко усмери енергију тих људи, да понуди неку добру идеју и да убеди своје суграђане како она завређује напоре за њену реализацију. “

А одакле то име читалишта – „Хамалогика“?

„Име можете протумачити на различите начине. У граду се шале да смо ми културни хамали (носачи) Бургаса и то је сасвим близу истине. Идеја о имену поникла је код прве наше иницијативе  када смо се окупили у парку са хамацима (висаљкама) на дрвећу где смо читали. Назвали смо то хамалогика, што је игра речи која наводи на то која је логика да људи читају у мрежи хамака. Неће бити званичног отварања читалишта, али више је него сигурно  да ће се окупити мноштво истомишљеника. Када нешто радиш на волонтерском принципу није могуће да се ангажујеш роковима, али сада поводом 24. маја, празника словенске писмености и културе радо ћемо показати нашим суграђанима докле смо стигли у остварењу свог сна да у нашим данима отворимо ново читалиште.“

Превела: Ана Андрејева