У априлу 2015. године у Паризу је бивши француски председник Никола Саркози у својој поздравној речи у шали казао да је премијер Бојко Борисов „бугарски политичар који зна и уме да преживи у свим условима и околностима“ и који никада не губи, већ увек добија. Саркози тешко да је тада могао замислити да ће се за мање од годину дана његова оцена о председнику бугарске владе потврдити. Пошто му је Патриотски фронт запретио да ће, ако председнички вето на неке одредбе Изборног законика не буде одбачен, ускратити своју подршку влади, Бојко Борисов је одустао од свог јавног става подршке вету и његова странка ГЕРБ гласала је у парламенту против санкције шефа државе. Тиме је потврђена не само способност Борисова да преживи, него и да то чини по високу цену. А да је она висока, у то нема сумње.
Председник Росен Плевнелијев је оптужио парламент да је одбацивањем вета који је он ставио, због партијских интереса, повео политику конфронтације на рачун Устава земље и основних демократских права грађана. Председник је рекао да ће се због тога обратити Уставном суду. Правни саветник шефа бугарске државе је чак прешао границе пристојности, написавши на свом Фејсбук налогу да мишљење владајуће већине у парламенту указује на „озбиљне менталне сметње“ и сведено је само на „елементарне физиолошке потребе“. До тако оштре конфронтације између председничке власти, с једне стране, и извршне и законодавне власти, с друге, у Бугарској до сада није долазило.
Одбацивање председничког вета изазвало је гнев и у невладиним круговима. Неформална организација „Протестна мрежа“ основана 2013. године као одговор на друштвено незадовољство због власти олигархије и управљања владе Пламена Орешарског, позвала је и садашњу владајућу гарнитуру да поднесе оставку, зато што је бескорисна и „води рат против Устава“.
За оно што се десило високу цену је платио и мали коалициони партнер партије ГЕРБ - владајуће крило Реформистичког блока. Под притиском ГЕРБ-а, ради очувања целовитости владајуће коалиције, оно је такође гласало против вета председника. То не само заоштрава противречности између владајућег и опозиционог крила Реформистичког блока, већ и оно прво компромитује пред Бугарима у иностранству, већина којих су традиционално његови бирачи.
Међутим, оно што се догодило, за владајућу гарнитуру има не само негативне, већ и позитивне стране. Гласање „за“ или „против“ председничког вета је такође било тест стабилности динамичних већина у парламенту, након што је лева формација АБВ напустила владу. Расплет ситуације показује да владајуће снаге и без гласова ове партије могу да доносе одлуке помоћу променљивих већина које се формирају у зависности од њихових циљева. Ова формула управљања до сада се показала успешном у свакојаким ситуацијама, а у случају са одбацивањем председничког вета владајуће снаге су, захваљујући њој, чак успеле да на своју страну привуку и крајњу националистичку странку Атака која им је иначе увек у опозицији.
Партија ГЕРБ не крије да је вето председника одбачен са јединим циљем да буде спасена влада. Сада предстоји поновно разматрање спорних одредби Изборног законика на које је председник Плевнелијев уложио вето, током којег ће владајуће снаге покушати да покажу да су у име опстанка владе биле спремне да плате високу, али не и сваку цену. У сваком случају, не и цену ограничавања права бугарских бирача у иностранству. С обзиром на то се очекује да ће жељеним „усавршавањем“ Изборног законика ГЕРБ, Реформистички блок и Патриотски фронт дозволити да у свим земљама где живе Бугари, буде отварано највише 35 бирачких места, тако што ће услов за отварање бирачког места бити 60, а не 100 поднетих пријава за гласање, као што је до сада било. Такође, предстоји да се шеф државе обрати Уставном суду због одбацивања вета који је ставио на неке одредбе Изборног законика. До председничких избора остаје пет месеци, али се сага око Изборног законика наставља.
Превела: Марина Бекријева
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..