Национална галерија ликовне уметности обележава 160 година од рођења Ивана Мрквичке (1856 – 1938), једног од утемељивача Високе државне ликовне школе у Бугарској. Изложба чија припрема траје више од 4 месеца представља углавном портрете и жанровске композиције сликара.
Иван Мрквичка је бугарски ликовни уметник чешког порекла. Био је сликар, педагог и јавни културни посленик, значајна личност у бугарском јавном животу после осамостаљења бугарске државе 1878. г. Мрквичка је један од твораца нове бугарске ликовне уметности. Најзначајније његове слике приказују духовни садржај свакодневице и празника Бугара. Такве су „Раченица“, „Успаванка“, „Задушнице“, „Пловдивска пијаца“, „Сакаџије“ („Снабдевачи водом“). Образовање је стекао на Ликовној академији у Прагу и Минхену. Имао је незаобилазну улогу у успостављању модерне бугарске културе крајем 19. и у првим деценијама 20. века. Био је један од оснивача првог удружења ликовних уметника у Бугарској и међу организаторима првих изложби.
Мрквичка је током свог дуготрајног стваралачког живота имао срећу да буде у кругу истомишљеника чија су дела такође изложена у Националној ликовној галерији, филијали Дворац (смештеној у бившем царском дворцу). Укупни број слика Ивана Мрквичке је 112, а осталих аутора - 50, неке од којих публика ће имати прилике да види први пут. Изложба покушава да стваралаштво Мрквичке ситуира у контексту културног миљеа Бугарске крајем ХІХ и почетком ХХ века које се карактерише конкретним индивидуалностима уметника. Више о експозицији прича историчарка уметности и кустос изложбе Бистра Рангелова:
“Изложба је посвећена 160 годишњици рођења Ивана Мрквичке и преставља покушај да прикаже окружење у којем ствара сликар као и његове другове и истомишљенике са којима је учествовао у утемељењу првих бугарских културних институција. Он је веома плодан аутор, али ми смо хтели да представимо панораму сликара из оног времена који су ударили темеље бугарској ликовној уметности. То су Антон Митов, Иван Ангелов, Константин Величков, Јарослав Вјешин, Георги Канела, чешки сликар Ото Хорејши и др. Неки од тих 50 ликовних уметника нису познати широј публици, а дела половине њих никад нису излагана или су само епизодично приказивана на изложбама пре двадесетак година. Наша идеја је да скинемо вео заборава са сликара који су релевантни за оцену правог доприноса Мрквичке развоју новог бугарског сликарства. Ово уметничко наслеђе треба чувати, ценити и промовисати.“
Изложба се одржава под патронатом Министарства културе, а потрајаће до 4. септембра.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије са изложбе: Луиза Лазарова
Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..
Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..