Музичким стазама познати бугарски народни певач је кренуо још у свом детињству, када је живео у свом родном селу Селиминову, у околини града Сливена. Рођен је у породици у којој се увек певало и свирало. Никада није заборавио речи своје мајке: „Чак и када пролазите кроз велике јаде, закитите се цветом, певајте и ничег се не бојте. Туга бежи од песме”. Касније када је Јовчо Караиванов стекао искуство и знања он је рекао: „Певач мора да донесе песму на свој начин. Мени су текст, мелодија и глас подједнако важни. Битно ми је да текст буде оригиналан, али и мелодија мора бити лепа. Лепа мелодија ме може импресионирати, али ако ми се текст не допадне, не бих отпевао песму.” Није случајно то што је публика од њега често пута тражила не да отпева него да "исприча песму".
Неко време Јовчо Караиванов је радио као уредник БНР – био је задужен за "чистоћу дијалеката песама" које ће се снимати на радију. У свом раду често је тражио мишљење фолклориста Бугарске академије наука, занимао се за историју народних песама. У том правцу је завет који је он оставио својим ученицима којима је предавао на Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу, а такође и својим следбеницима – извођачима народних песама из Тракијског краја – Красимиру Станеву, Даниславу Кехајову, Бинки Добревој итд. Јовчо Караиванов је снимио преко 250 песама из тог краја које се сматрају фолклорним обрасцима.
Иако правник по образовању, Јовчо Караиванов се у потпуности посветио тракијској народној песми коју је претворио у мисију свог живота. Професори са универзитета су у њему видели успешног будућег адвоката и прекоравали га због љубави према музици. Међутим, народни певач је веровао да је музика његов животни позив.
Јовчо Караиванов је од оних народних певача који показују интересовање за различите музичке жанрове и уметности. Волео је оперу, позориште, књижевност. За њега је акад. Николај Кауфман рекао: „Јовчо Караиванов је срећна појава у нашем музичком животу и једно од највећих достигнућа бугарске певачке школе!”
Превод: Албена Џерманова
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..
XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..
Ведро
Променљиво облачно