Након што је председник Росен Плевнелијев неочекивано обелоданио да се из личних разлога неће кандидовати за председничке изборе ове јесени, у јавном простору су почела нагађања ко ће бити нови шеф државе. Ова тема је доспела у жижу јавности у тренутку када се воде тешки спорови око измена и допуна Изборног законика и повећава степен напетости у политичком животу.
Росен Плевнелијев је изабран за председника Бугарске као кандидат партије ГЕРБ и сасвим логично почело се нагађати чију ће кандидатуру владајућа партија сада истаћи. Хипотеза да то би могао бити председник ове партије Бојко Борисов изгледа неодржива. Почетком прошлог месеца лично Борисов је изјавио да неће бити међу кандидатима за председника земље, а затим је на националном форуму партије казао да ГЕРБ може подржати кандидата друге политичке снаге. Неки су ове његове речи протумачили као изјаву упућену тадашњем партнеру у владајућој коалицији – левичарској партији АБВ у којој постоји велики апетит за председничким положајем. Неки чак тврде да су у том правцу партије ГЕРБ и АБВ размениле мишљења, међутим, чак и да је то истина, данас она нису актуелна јер се странка АБВ повукла из владе и сада се у њој већ прича о заједничкој кандидатури левичарских политичких снага.
Под заједничком кандидатуром из партије АБВ подразумевају ону коју ће подржати и Бугарска социјалистичка партија. Међутим, у Бугарској социјалистичкој партији нису заборавили да их је партија АБВ напустила у тешком за левицу тренутку и на њен апетит за заједничком кандидатуром гледају као на жељу да искористи Бугарску социјалистичку партију као политичку снагу која ће обезбедити неколико стотина хиљада гласова. Нови лидер Бугарске социјалистичке партије Корнелија Нинова је са своје стране изјавила да ће предложити да се спроведе унутарпартијско испитивање мњења како и с ким да партија учествује на председничким изборима, али још пре тог испитивања она је уверила да неће подлећи политичком притиску и неће прихватити сумњиве политичке сценарије на рачун социјалиста. Због тога идеја о заједничкој кандидатури са партијом АБВ изгледа неодрживом.
Одлуку председника Плевнелијева да не учествује на овогодишњим председничким изборима неки повезују са неуспелим покушајем Демократа за снажну Бугарску да у корист његове кандидатуре мобилизује „све проевропске политичке снаге у земљи“. Из ГЕРБ-а су овај позив оценили као провокацију и интригу. И лидер Покрета „Бугарска грађанима“ Меглена Кунева је изјавила негативан став о њему, али је истакла да је још увек заједничка кандидатура Реформаторског блока или партија у централном и десном политичком простору могућа.
Међутим, нису такве намере у круговима националистичких формација које подржавају владајућу коалицију. По речима лидера партије ВМРО Красимира Каракачанова, она и коалиција "Патриотски фронт" у којој учествује, треба да предложе свог кандидата за председника државе.
Покрет за права и слободе, који је увек био снажан фактор на председничким изборима, за сада заузима позицију ишчекивања и вероватно ће тек након коначног усвајања измена и допуна Изборног законика одлучивати да ли ће истаћи своју кандидатуру или ће подржати кандидатуру неке друге политичке снаге.
Тако након изјаве председника Плевнелијева да се неће кандидовати за други председнички мандатза сада постоје само очекивања и нагађања, док потенцијални и најснажнији претенденти не желе да износе конкретне ставове о будућем шефу бугарске државе. И као што је данас председник владе Бојко Борисов изјавио у једном телевизијском интервјуу, још није време за изборе, нити за кандидатуре - извесна јасноћа може се очекивати у периоду август-септембар.
Превод: Албена Џерманова
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..