„Смех је ту“, „Насмејана песма“, „Мађија“ – то је само део наслова песама на новом албуму дечје вокалне групе „Смехоранчета“. Али не само наслови, него и мелодије, гласови, ентузијазам малишана – све ће вас сигурно „насмејати“. А осмеси су највећа награда за мале певаче и Гаљу Коџаманову – оснивача, руководиоца и продуцента формације.

Наслов новог албума такође је „са осмехом“ - „Смехоранске сезоне“. То је 13 CD у биографији групе.

- Песме на њему су подељене у четири циклуса – пролеће, лето, јесен, зима – прича Гаља Коџаманова. То су песме … подвлачим песме, а не песмице, чије расположење одговара свакој сезони. Презентација албума је 8. јуна, у 19.30 часова, а место је кључно – Аула Софијског универзитета. Сигурна сам да ће наши гости запамтити тај доживљај. Извешћемо део песама са албума, а представиће их сами аутори. Посвећујемо премијеру деци са хендикепом, која су у тешком социјалном положају. Коорганизатор је удружење „Пружи руку“.

Најмањи извођачи имају свега три, а најстарији – 12 година. Свакако да око малих „смејача“ стално „гравитирају“ и већ одрасли бивши чланови састава који су чак основали и своје формације.

- Током година већ имамо неколико сличних група – објашњава гђа Коџаманова. Прва се звала „Емоција“. Девојке које су је формирале већ одавно су постале дивне даме. Често се дешава – деца одрастају, али не желе да се растајемо. Тренутно имамо седам група. Смислили смо им и смешне називе: најмање зовемо „Памперсе“, имамо и „Младе Слађане“, „Вруће Слађане“, а најстарије су „Ветеранке“ – оне ипак имају 12 година.

„Потпуно сам се посветила саставу „Смехоранчетата“ од 2000. г.“ – каже она и наставља:

- Пре тога сам била наставник музике у обдаништима. Искуство које сам тамо стекла охрабрило ме да радим са малом децом – од 3 до 6 година старости. То је мој омиљени узраст, одмах успостављам везу са њима. Са старијом децом ми је нешто теже. Увек сам сањала о таквој вокалној групи. У пролеће 1989. г. она је већ била чињеница. Основали смо је у једном читалишту. Окупила сам децу из оближњих обданишта и сама водила пробе. Малишани су имали смисао за музику и били су веома осетљиви у погледу репертоара. Бирам занимљиве песме. Тежим да им их представим на забаван начин и сматрам да ми то полази за руком.

- Тамо смо приредили заједнички концерт са гимназијом „Светих Кирила и Методија“ у Димитровграду. То је за моје певаче било веома корисно искуство. Упознали смо представнике тамошње бугарске заједнице, а публика нас је прихватила одушевљено. Последњих година поједини наши солисти учествују на различитим конкурсима у Бугарској. Ма колико то нескромно звучало, али су наши представници увек први у млађим старосним групама. А после награда деца добијају и позиве за концерте у иностранству. Ја сам била међу најватренијим противницима конкурса, али – како се каже – само будале се не мењају. Стварно да је за децу то одлично искуство, она уче како да се боре у животу. Фестивали су још кориснији. Тамо сваки паметни руководилац састава може да процени које је његово месту међу колегама. А фестивалска сцена носи деци више радости и погодује њиховом развоју.

Превод: Александра Ливен