У Софији је одржан редовни годишњи састанак земаља учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи који је инициран 1996. године. Покренут на иницијативу Бугарске и потписивањем Повеље о добросуседским односима, стабилности, безбедности и сарадњи између Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Србије (у то време – Државна заједница Србија и Црна Гора) и Турске, ПСуЈИЕ се отада наовамо стално развија. Ова иницијатива у трећу деценију постојања улази са још пет држава - Хрватском, Молдавијом, Црном Гором, Словенијом и Косовом, док су друге регионалне организације попут Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи и Пакта за стабилност југоисточне Европе обуставиле своју делатност 2006., односно 2008. године. О развоју ПСуЈИЕ сведочи и чињеница да је на овогодишњем састанку у Софији покренуто питање о отварању сталног седишта Сталног секретаријата Парламентарне скупштинеПСуЈИЕ.
Одрживост ове иницијативе објашњава се пре свега њеним адекватним односом према проблемима у региону. На пример, у последњу годину дана која је протекла у знаку бугарског председавања, један од основних приоритета Процеса сарадње у Југоисточној Европи било је суочавање са тешким миграционим проблемом који је без преседана. У том контексту су у фебруару ове године земље учеснице ПСуЈИЕ на предлог Бугарске потписале заједничку декларацију о одговорном и солидарном одговору на изазове и једнакој расподели терета у вези са миграционим токовима у региону. Други главни приоритет председавања Бугарске била је енергетска и инфраструктурна повезаност. Последњих месеци је у одлучујућу фазу ступио пројекат повезивања гасних система Бугарске и Грчке, а јуче је потписан Уговор о изградњи резервног гасовода као дела интерконекцијске везе између Бугарске и Румуније. Подршка коју Бугарска добија као земља чланица ЕУ је делимично допринела и решавању проблема ПСуЈИЕ, а то је свакако знатно допринело успешном ротирајућем председавању наше земље. Такав је био недавни случај ангажовања Европске граничне и обалске страже да пружа помоћ и у сузбијању миграционог притиска на границу Бугарске са Турском, што ће бити од користи и другим земљама југоисточне Европе.
Председавање Бугарске Процесом сарадње у југоисточној Европи се временски делимично подударило и са њеним председавањем Комитетом министара Савета Европе од новембра 2015. до маја 2016. године. Истовремена ангажованост наше земље у два председавања несумњиво је допринела стицању искустава у вези са њеним предстојећим ротирајућим председавањемСаветом Европске уније у 2018. години. Овом приликом искуство у регулисању регионалним питањима може бити корисно и за искуство целе ЕУ.
Превела: Марина Бекријева
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..