Водоскоци, водопади, пећине стварају један магичан свет који је настао након повлачења мора које је овде постојало пре око 120 милиона година. Данас нас на њега подсећа невероватна боја воде. Научно објашњење је да је она резултат раствореног кречњака који ју је обојио у смарагдну нијансу. Међутим, када се човек нађе у овом необично лепом месту, уопште не мисли на науку, јер је опчињен магијом природног феномена.

Локалитет Маара – подручје са кречњачким стенама, пећинама, изворима и слаповима, смештен је у непосредној близини села Крушуна, северна Бугарска. Овде, на Деветашком платоу се налазе и једне од најзанимљивијих и најлепших пећина у нашој земљи. Поред низа водопада познатих као Крушунски водопади су Бонинска пећина дужине 2.754 м, пећина Водопада дужине 1.999 м и пећина Горник која је дуга 1.100 м.

Вода извире из велике Крушунске пећине, провлачећи се кроз пећинске галерије које су прекривене белим формацијама названим „Месечево млеко“.  Оно има необична својства. Ако се комадић њега изгњечи у рукама, он постаје мек као пластелин. Научници су открили да ова нејасна структура садржи групу бактерија које синтетишу антибиотике. Онда вода иде својим током, ствара водопад и преко низа прагова стиже до Плавог вира који је повезан са два мања слапа.

Кроз доњи суви део Бонинске пећине која се простире на два нивоа, долази се до галерије са подземним језером које је најдуже у Бугарској. Она је под земљом повезана са пећином Водопада и на тај начин њих две стварају заједнички систем дужине око 6 километара.

Сасвим недалеко од села Крушуна налази се и пећина Урушка маара. Она се састоји од два хоризонта – речног и сувог који се спајају. Овде је и највиши водопад у околини чија висина износи 20 метара. Пећина Урушка маара је станиште велике колоније слепих мишева.Природа у њеној околини је прелепа. Бујна вегетација, свеже шуме, лепе кривине реке и природне знаменитости очаравају бројне туристе из земље и иностранства који посећују ово невероватно место.

Древни људи су веровали да су места на којима извире вода, света. Зато су око пећина на локалитету Маара постојала бројна светилишта трачких божанстава. У 13.-14. веку овде се налазио Крушунски манастир монаха исихаста о чему сведоче и очувана удубљења у стенама и остаци келија. Исихазам је молитвена традиција у православљу, према којој се кроз снажну молитву и испосништво може доживети сједињење с Богом. Исихастичка пракса започиње покајањем и подвизима за очишћење душе и тела од страсти, а наставља се непрестаним упражњавањем унутрашње молитве срца. Историјски подаци говоре да су монаси Крушунске обитељи имали одређена, иако и емпиријска геолошка знања. Почетак овог манастира ставило је неколико келија и параклис уклесани у готово неприступачне литице око слапова.

Поред Крушунских водопада је изграђена еко стаза на којој се налази 15 дрвених мостића и постављене су две платформе који омогућавају њихово несметано посматрање. Обилазак слапова траје око сат и по времена, при чему се могу користити и услуге планинског водича. А најбоље време за шетњу до ове природне знаменитости је пролеће и почетак лета када су вода и зеленило окупани сунцем, а цвркут птица је диван.

Превела: Марина Бекријева