У сусрет Рамазанском бајраму, у оквиру иницијативе „Крџали: мултикултурни град,“ у џамији у Крџалију одржано је јавно предавање на тему: „Османска архитектонска традиција у Бугарској: муслиманске и јеврејске богомоље.“ Мултимедијску презентацију је организовало Арт удружење Круг, а реализована је захваљујући научним истраживањима историчара, који су уступили архивске документе и фотографије више од 20 џамија међу којима и оних који су дело главног османлијског архитекте Мимара Синана (1489-1588). У делу посвећеном синагогама представљено је неколико опсталих храмова саграђених у османлијском и постосманлијском периоду.
Подсетимо да археолошки налази откривени на територији данашње Бугарске потврђују дуго присуство Јевреја на том простору о чему сведочи и несвакидашњи мозаик у синагоги из 3-4. века после Христа, чији су остаци пронађени у близини цркве Свете Петке у граду Пловдиву.
Ученици из села Енчец који су такође присуствовали отвореном предавању били су у прилици да науче које су сличности и разлике у извођењу верских ритуала у муслиманским и јеврејским храмовима. Домаћин догађаја био је крџалијски муфтија Бејхан Мехмед.
Радост Николаева, организатор и предавач, указала је на најупечатљивије примере османског наслеђа код нас, као што су Томбул џамија у Шумену, Џумаја џамија и Имарет џамија у Пловдиву, џамија Османа Пазвантоглуа у Видину, Бања баши џамија у Софији, Стари мост у Свиленграду, Турбе Ак Јазили Бабе код Балчика и др. Током презентације је посебна пажња посвећена хиљадугодишњем процесу трансформације одређене богомоље - или, како се, рецимо, трачко светилиште претворило у ранохришћанску базилику која је касније постала средњовековна црква, затим џамија и опет црква.
Већ 12 година Арт удружење игра главну улогу у процесу зближавања различитих културних заједница у Крџалију. Ево шта нам је с тим у вези рекла Радост Николаева, председник удружења.
„Већ дуго радимо на прикупљању и документирању породичних сећања турских фамилија у околини Крџалија, а исто тако и њихове родбине која данас живи у Турској. 2011. године смо почели пројекат на тему османска култна архитектура у Бугарској. Истраживања историчара показују вечни живот духовних објеката који су у различитим периодима коришћени као џамије и синагоге. У изградњи џамија учествују бугарски грађевинари, прожимају се и сусрећу културе у стиловима у којима су изграђене богомоље. Ново је то што смо по први пут били довољно храбри да закорачимо у верски објекат као што је џамија да бисмо открили богату разноликост и лепоту османске архитектуре укључујући и јеврејских храмова”.
Мало је позната чињеница да је у Крџалију некада живела јеврејска заједница Сефарада. Синагога у граду је саграђена 1924. године, али је током 50-их година минулог века изгорела до темеља у пожару. Данас је на том месту постављена спомен плоча.
По речима Радости Николаеве, у питању је иновативни догађај који се организује уз подршку Крџалијског муфтијства, а у његовој реализацији је учествовала и Организација Јевреја у Бугарској „Шалом.“ Она је удружењу уступила мемоаре Естер Нијего из Израела, која је 1935. године рођена у Крџалију, а ћерка је првог лидера локалне заједнице Сефарада, Нисима Нијега. Естер Нијего је оснивач културно-просветне јеврејске женске организације у Крџалију (1931). Са своје стране, Зафер Галибов, један од најпознатијих бугарских фотографа, поклонио је Арт удружењу Круг ЦД са фотографијама синагога у њиховом садашњем стању. Галибов је рођен у Видину, отац му је турског, а мајка – јеврејског порекла. Јеврејска заједница у Крџалију је преживела Други светски рат без обзира на то што је Бугарска у то време савезник нацистичке Немачке. Али су сви, после 1949. године када је у земљу уведен комунистички режим, напустили Бугарску – бродом из Бургаса отишли у Израел.
Радост Николаева каже да млади људи у Крџалију са ентузијазмом учествују у обнови богатог културног наслеђа. Они цртају, певају и стварају заједно и то не како би користили добро познате клишее на тему мултикултурализам.
„Ја нисам присталица говора о толеранцији, јер она сама по себи није довољна. Толеранција је само нека врста културне учтивости, чак бих рекла културне дистанцираности и незаинтересованости. Питање је како подстаћи све учеснике да користе мултикултурне ресурсе како би створили нову врсту културе и промовисали грађанску свест. Као што је случај са градовима Једрење и Палермо. А волела бих да се Крџали угледа на те градове,“ рекла је гђа Радост Николаева.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Миладина Монова, БГНЕСОд почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР Бургас. Нова услуга, названа „дигитални асистент“, представља надоградњу телемедицинских услуга које..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..