Бугарска је земља Источне Европе која се најспорије и најтеже ослобађа своје комунистичке прошлости – тврде и домаћи и спољни посматрачи. Упркос доказима и живим успоменама о одсуству слободе и плурализма, о лажном моралу који су наметали и бескомпромисном обрачунавању са иномислећим људима и данас није мало оних који тврде да је за време комунистичког режима било боље, јефтиније, да се живело безбедније и сигурније, у миру. Која је цена „безбедности и сигурности” питање је које они обично воле оставити без одговора.

Међутим, управо одговоре на ова питања човек треба почети тражити још док је у школи – ако жели да сазна у каквом су свету живели његови, а и њихови родитељи и зашто је човек, који не зна своју прошлост, осуђен да је понови.

То је била и порука конференције под насловом „Знање и вредности - (не)изучавање тоталитарних режима у бугарској школи” која је ових дана одржана у Софији. Више о мотивима њеног одржавања сазнајемо од једног од организатора – новинара Христа Христова:

Као прво, сви чланови фондације „Истина и памћење”одавно радимо на овој проблематици, а на име - на преиспитивању тоталитарне комунистичке прошлости. Вођени жељом да не будемо саучесници у фалсификовању бугарске историје преко грађанске организације удружујемо напоре у циљу рада у том правцу. Последњих година се ћутање институција искоришћава за фалсификовање бугарске историје. Али понављам – не желимо бити саучесници! Желимо да млади људи буду добро информисани и да се најзад реформа бугарског образовања оствари.

На састанку у мају са министром образовања Мегленом Куневом представницифондације „Истина и памћење” су представили листу основних чињеница и процеса из доба комунизма који би, по њиховом мишљењу, требало да уђу у нове уџбенике историје. Међу њима су три банкрота државе, тотална контрола медија и одсуство слободе говора, експропријација итд. Постигнута је сагласност да је изучавање комунистичког режима у школи важна и ученицима потребна ствар. Из непознатих разлога на конференцији „Знање и вредности - (не)изучавање тоталитарних режима у бугарској школи” није било представника Министарства образовања. Зато и недостаје став људи од којих, у ствари, зависи да ли ће овај период из наше историје бити укључен у наставне програме. Међутим, након Конференције министар Кунева је изјавила да садржај посвећен тоталитарном режиму у Бугарској зависи од одговарајућег ауторског колектива који пише уџбеник.

Противници изучавања комунистичког периода Бугарске у школи истичу да не постоји заједнички став о томе каква је била Бугарска у оних 45 година. Према њима, за једне је режим био време терора, понижења и угњетавања, док је за друге тада живот био миран, сређен и предвидив. Према једном истраживању које је спроведено 2014. године поводом обележавања 25 година од пада тоталитарног режима, 55% Бугара има углавном позитиван однос према личности Тодора Живкова који је оличење комунистичког управљања Бугарском. На ово је у свом излагању на конференцији подсетио бугарски посланик у Европском парламенту Андреј Ковачев и додао:

Историја не сме бити нити "левичарска", нити "десничарска". Она мора бити објективна, заснована на историјским чињеницама.Питали су ме шта је оно добро што можемо узети од комунизма, није све било лоше... Наравно да је за време тог режима свако ко је у њему живео имао и срећне тренутке, међутим ти тренуци нису везани за захвалност према Бугарској комунистичкој партији него за приватни живот појединца. И ако се мало више истражи, свакако ћемо доћи до сазнања да је и за време диктатуре Адолфа Хитлера у Немачкој било људи који су срећно живели. То, разуме се, не значи да један срећан тренутак може да омаловажи или избрише сав ужас који је са собом донео тај режим. Изоловање Бугарске, расуло њене привреде, имиџ земље као 16. Републике Совјетског савеза. Не може се избрисати ни издаја према Македонији и нашим сународницима тамо и уПиринском крају...

Учесници дискусије су се сложили да уколико млади људи не стекну потребна знања о нашој блиској прошлости, немогуће је васпитавати активну и образовану нову генерацију. То са своје стране крије ризике од понављања грешака комунизма.

Превод: Албена Џерманова