На крају свог мандата и ускоро након што је изјавио да се неће кандидовати за други мандат, председник Бугарске Росен Плевнелијев направио је упечатљиво обраћање Европском парламенту у Стразбуру. На седници посвећеној узроцима миграције, предлогу директиве против избегавања плаћања пореза и борби против непоштених пракси трговинских ланаца на унутрашњем тржишту, шеф бугарске државе је говорио о великим политичким изазовима за будућност Европе. Његов говор је импресионирао својом оштрином и председник Европског парламента Мартин Шулц га је оценио као „храбар“, а неки од присутних и као „дрзак“. И заиста, са говорнице Европског парламента Росен Плевнелијев је изјавио да „је после Хладног рата у нашим односима наступио период хладног мира; да у свету има много криза и једна од њих је везана за то да данас Русија не подржава принципе међународног поретка; да Кремљ покушава да дестабилизује ЕУ; да од краја Другог светског рата безбедносно окружење није било никад горе и ако Запад допусти да дође до нове конференције у Јалти, то ће бити историјска срамота.“

Ваља истаћи да у Бугарској није било обиља реакција на говор бугарског председника, а уколико их је било, оне нису дошле од стране званичних лица. Оцене председничког говора су се кретале у дијапазону од „превише оштар према Русији“ у левом и националистичком политичком спектру, до „визионарски за будућност Европе“ у десном политичком спектру. Бивши председник Бугарске социјалистичке партије Михаил Миков је, на пример, рекао да је говор председника „недалековид, срамотан чин служења страним интересима на штету Бугарске“. Лидер националистичке партије ВМРО Красимир Каракачанов је нагласио да „није нормално и прихватљиво да председник Бугарске користи оштрији језик него председник САД, као и да се Русија и Украјина налазе на отприлике 1.000 километара и стога морамо бити балансирани.“ Из десничарског Реформистичког блока су, међутим, одбацили критике уз образложење да Русија није била главни акценат у председничком говору и да би само злонамеран човек могао да из контекста свега што је речено извуче једино ову тему. У владајућим круговима нису пропустили да примете да је у Европском парламенту било реакција одобравања.

Између осталог, Росен Плевнелијев је у свом говору позвао на јединство у погледу задржавања санкција против Русије. Неки су прокоментарисали да се након изјаве да се неће кандидовати за други председнички мандат шеф бугарске државе очигледно осећа слободнијим него премијер Борисов, што се тиче неопходности давања уравнотежених изјава о овим сложеним геополитичким питањима. Међутим, ставови председника републике и владе по питању санкција у ствари се не разликују много. Само дан пре говора бугарског председника у Стразбуру, министар спољних послова Данијел Митов је у телевизијском интервјуу изјавио да је Москва агресор и директним нападом на Украјину је брутално прекршила међународне правне норме, због чега санкције против Русије морају остати на снази. 

Пре месец дана је Доњи дом француског парламента препоручио да се Русији укину економске санкције, а касније су на то позвали и немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер и мађарски премијер Виктор Орбан. Иако се ставови бугарског председника и владе о овом осетљивом питању не разилазе, очигледно је да су они другачији од ставова неких других европских земаља и веома слични неким ставовима политичара преко океана.

Имајући у виду неуобичајено оштар тон изјаве бугарског председника са говорнице Европског парламента, може се такође претпоставити да је на тај начин Росен Плевнелијев у ствари направио најаву за међународну каријеру по завршетку свог мандата. Међутим, да ли је то тако, питање је друге врсте анализе.

Превела: Марина Бекријева