Крвава недеља у Турској неизбежно намеће озбиљна питања не само у погођеној земљи, већ и у суседним државама. У нападу у истанбулској четврти „Везнечилер“ у уторак погинуло је 12 људи међу којима и двоје - полицајац и жена, пореклом из Бугарске.Турске власти су покренуле истраге у жељи да открију да ли њој суседне земље помажу терористима. С тим у вези су се турске службе обратиле Бугарској са молбом за пуну сарадњу како би сазнале ко је преко њене територије ушао у Турску. То додатно оптерећује рад бугарских служби које су само у 2015. години провериле 17.130 страних држављана, од којих је за 181 особу утврђено да представља могућу претњу по националну безбедност. Додатна напетост изазвана терористичким нападима у Турској се подудара са забринутошћу бугарских власти. У недавно објављеном годишњем извештају владе о стању националне безбедности у 2015. години констатовано је да, с обзиром на деловање терористичких групација у суседним земљама, у Бугарској постоји реална опасност од стварања логистичких центара терористичких организација. Неке анализе побуђују страховања да у Турској већ постоји сарадња између тзв. браће по непријатељима – Радничке партије Курдистана (ПКК) и „Исламске државе.“ За сада нема потврђене информације о учешћу Бугара у борби на страни терористичких групација, али је сумњи увек било због чега специјалне службе проверавају и то. Ћелија „Исламске државе“ у Бугарској можда и нема, али зато постоје озбиљни знаци копирања њеног понашања - у питању су бугарски држављани муслиманске вероисповести који проповедају радикални ислам у централном делу Бугарске. Истрага бомбашких напада у Турској укључује, поред осталог, и утврђивање идентитета особа које су током последње седмице изнајмиле одређене аутомобиле. То се такође тиче и Бугарске, јер се испоставило да је власник једног од оштећених у експлозији у Истанбулу возила бугарска држављанка, која је страном држављанину продала свој ауто, али без документовања продаје како би избегли плаћање пореза. Ово није изолован случај, у питању је масовна пракса којој треба стати на крај не само из пореских, већ и из безбедносних разлога. Поврх свега, терористички напади у суседној Турској се временски подударају са покретањем дебате о новим изменама и допунама Закона о борби против тероризма. Бугарске власти покушавају да предузму ригорозније мере како би спречиле ширење те појаве, а све то изазива негативне реакције друштва и одређених политичких снага због страховања да ће увођење таквих мера ограничити права и слободе грађана. Ствари се одвијају на начин који потврђује стару и добро познату истину да на Балкану проблеми једне државе убрзо постају проблеми и осталих у окружењу, а најбољи отпор је уједињење снага.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Председник Румен Радев уручио је други мандат за формирање владе другој по величини парламентарној снази у 50. сазиву Народног собрања – коалицији „Настављамо промену – Демократска Бугарска“. Уручивању су присуствовали Кирил Петков, Николај..
ГЕРБ-СДС ће подржати све антикорупцијске иницијативе, али не у форми која им је тренутно представљена, што је очигледно део предстојеће предизборне кампање. Коалиција неће подржати предлог Владе са другим мандатом. Ово је саопштио посланик Росен Жељазков..
Парламентарне снаге скептично су реаговале на ексцентрични предлог коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) да председник Румен Радев одложи за три месеца уручивање другог мандата за састављање нове владе. Из ГЕРБ-СДС изразили..