Крвава недеља у Турској неизбежно намеће озбиљна питања не само у погођеној земљи, већ и у суседним државама. У нападу у истанбулској четврти „Везнечилер“ у уторак погинуло је 12 људи међу којима и двоје - полицајац и жена, пореклом из Бугарске.Турске власти су покренуле истраге у жељи да открију да ли њој суседне земље помажу терористима. С тим у вези су се турске службе обратиле Бугарској са молбом за пуну сарадњу како би сазнале ко је преко њене територије ушао у Турску. То додатно оптерећује рад бугарских служби које су само у 2015. години провериле 17.130 страних држављана, од којих је за 181 особу утврђено да представља могућу претњу по националну безбедност. Додатна напетост изазвана терористичким нападима у Турској се подудара са забринутошћу бугарских власти. У недавно објављеном годишњем извештају владе о стању националне безбедности у 2015. години констатовано је да, с обзиром на деловање терористичких групација у суседним земљама, у Бугарској постоји реална опасност од стварања логистичких центара терористичких организација. Неке анализе побуђују страховања да у Турској већ постоји сарадња између тзв. браће по непријатељима – Радничке партије Курдистана (ПКК) и „Исламске државе.“ За сада нема потврђене информације о учешћу Бугара у борби на страни терористичких групација, али је сумњи увек било због чега специјалне службе проверавају и то. Ћелија „Исламске државе“ у Бугарској можда и нема, али зато постоје озбиљни знаци копирања њеног понашања - у питању су бугарски држављани муслиманске вероисповести који проповедају радикални ислам у централном делу Бугарске. Истрага бомбашких напада у Турској укључује, поред осталог, и утврђивање идентитета особа које су током последње седмице изнајмиле одређене аутомобиле. То се такође тиче и Бугарске, јер се испоставило да је власник једног од оштећених у експлозији у Истанбулу возила бугарска држављанка, која је страном држављанину продала свој ауто, али без документовања продаје како би избегли плаћање пореза. Ово није изолован случај, у питању је масовна пракса којој треба стати на крај не само из пореских, већ и из безбедносних разлога. Поврх свега, терористички напади у суседној Турској се временски подударају са покретањем дебате о новим изменама и допунама Закона о борби против тероризма. Бугарске власти покушавају да предузму ригорозније мере како би спречиле ширење те појаве, а све то изазива негативне реакције друштва и одређених политичких снага због страховања да ће увођење таквих мера ограничити права и слободе грађана. Ствари се одвијају на начин који потврђује стару и добро познату истину да на Балкану проблеми једне државе убрзо постају проблеми и осталих у окружењу, а најбољи отпор је уједињење снага.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова