Концерт у знак сећања на Васила Пармакова ће се одржати само неколико недеља након што је Бугарска изгубила једног од својих најталентованијих џез музичара. Организатори приредбе су колеге и пријатељи виртуозног блуз и џез пијанисте који ће 14. јуна у „Софија лајф“ клубу извести његове најпознатије композиције.Стојан Јанкулов-Стунџи (удараљке), Веселин Веселинов-Еко (контрабас), Иван Лечев (гитара) и Владимир Карпаров (саксофон) подсетиће публику на најлепше године формације „Зона Ц“, чији је суоснивач Васил Пармаков. Његово место у њој је заузео пијаниста Васил Спасов, чији задатак није нимало лак. На концерту ће наступити и познати блуз и рок гитариста и певач Васил Георгијев, познатији као Васко Закрпа, џез пијанисти Антони Дончев и Живко Петров, басисти Димитар Шанов и Димитар Карамфилов, трубачи Венци Благоев и Росен Захаријев - Роко, бубњари Христо Јоцов и Димитар Семов, џез певачица Марина Господинова, наш еминентни глумац Јицхак Финци, као и глумци групе „Касијелови анђели“ и Добрин Досев који је направио монопредставу према текстовима Васила Пармакова.

„Оно највредније што нам је Васил оставио јесте његова музика која нас уједињује“, кажу колеге великог џез пијанисте. Ево шта је о њему рекао саксофониста Владимир Карпаров који већ годинама успешно наступа широм Европе:

„Група „Зона Ц“ за мене није само култ, већ и најбоља школа у којој сам стекао велико искуство и знање. У њој сам почео да свирам са 18 година. Можете да замислите какав је осећај бити у друштву тако великих музичара попут Васила Пармакова, Стојана Јанкулова-Стунџија, Ивана Лечева. Увек ми је било огромно задовољство да учествујем са њима на концертима. Васко нас је напустио, али ја сам оптимиста јер имамо његову музику. На нама је велика одговорност да је сачувамо и да стварамо инспирисани њоме.“

„Склониште од кише“ је међу најпопуларнијим песмама композитора  Васила Пармакова. Она је један од хитова познатог џез певача Васила  Петрова који се нашао на његовом првом албуму.

„Био је изузетно специфичан и талентован не само као пијаниста, него и као композитор и музички продуцент, рекао је о Василу Пармакову  џезер. – Он је све радио са лакоћом и све чега би се дотакао претварао у уметност. Последњих година је издао књигу „Ја и мајор Бљухер“ која садржи приповетке, поезију, сентенце и размишљања пијанисте. Колико ми је познато, припремао је и другу књигу. Већина колега Васила Пармакова се не може мерити са њим у погледу талента. Био је нестандардна личност, чудак као уосталом и сваки генијалан човек.“

Превела: Марина Бекријева