Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Избегличка криза – затишје пред буру?

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Државе чланице Европске уније не могу да хапсе странце само зато што су илегално ушли на њихову територију. Ову одлуку је Европски суд правде донео у предмету везаном за хапшење жене избеглице у Француској, пренеле су светске новинске агенције. Очекује се да ће та одлука утицати и на акције бугарске граничне полиције. Бугарска је транзитна земља за мигранте са Блиског истока коjи се крећу ка западној Eвропи, иако је број избеглица које пролазе кроз нашу земљу занемарљиво мали у односу на број оних у суседним земљама Грчкој, Турској и Македонији. Избеглице на територију наше земље најчешће прелазе илегално и без личних исправа, што доводи до хапшења од стране граничне полиције због илегалног преласка државне границе.

Европски суд правде у Луксембургу донео је одлуку да хапшење држављанина земље која није чланица ЕУ само због илегалног уласка представља кршење правила Заједнице и подрива њихову ефикасност. И док се ова судска одлука односи на акције граничне полиције Бугарске, на унутарполитичком плану потребно је решити проблем са једном другом врстом хапшења – тзв. грађанског хапшења. Почетком пролећа у планини Странџи су постали познати момци који су ишли у организоване шетње, а  враћали су се са ухваћеним избеглицама везаним свињским реповима. Бруталне фотографије су најпре објавили корисници Фејсбука у Бугарској, али су овом друштвеном мрежом оне брзо проширене и у свету. А пут од друштвене мреже до великих западних медија је кратак. Тако је створен не баш нарочито пријатан имиџ Бугарске као земље у којој кратко ошишани мушкарци јуре избеглице у планинама, наводно у име „мајке Бугарске“.

У међувремену је број рација у планини Странџи смањен, МУП је појачао патроле граничне полиције службеницима из унутрашњости земље, а војска такође помаже у заштити државне границе. „Међутим, непријатан укус због односа Бугара према мигрантима остаје“, изјавио је Красимир Канев, председник организације за заштиту људских права „Бугарски хелсиншки комитет“ и додао:

„Однос према њима није добар због подстицања негативних осећања и расположења. Од прошле године имамо владу у којој учествују две мале крајње националистичке странке и због тога је погоршан однос не само према емигрантима, него и према мањинама у Бугарској. Из овог разлога су групе које врше тзв. грађанска хапшења избеглица у пограничним подручјима охрабрене. Према бугарском праву, ова хапшења су незаконита. У Кривичном законику постоји таква могућност, али је она веома ограничена“, истакао је правник Красимир Канев.

Министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова је категорично против акција добровољачких одреда на граници, иако локално становништво их подржава. Зашто су бугарски грађани резервисани према мигрантима?

„Као прво, зато што је у питању нова појава коју нисмо очекивали, рекла је она. – Као друго, зато што када су се мигранти појавили било је много спекулација и нејасноћа око тога ко су људи који пролазе овуда. А главна ствар је да још увек нисмо схватили да је то глобални процес, те зато морамо проценити како да се навикнемо на њега. Међутим, чињеница је да је Бугарска транзитна земља и тренутно су наше главне бриге и страховања грађана везани за пролаз таквих људи.“

Томе треба додати да веома мали број избеглица жели да остане у Бугарској. То је и један од разлога што оне напуштају прихватне центре и крећу према западној Европи, не чекајући одлуку Државне агенције за избеглице о одобравању или одбијању избегличког статуса.

Међутим, руководилац немачке политичке фондације „Фридрих Науман“ у Софији, Данијел Кадик има другачије објашњење:

„Бугарска улаже у избегличке центре, али избеглицама, уколико остану у земљи, и даље недостаје перспектива. Ово се односи на тржиште рада, животни стандард и интеграцију у бугарско друштво. Поред тога, мислим да Бугарска потцењује проблем избеглица, јер по мени кроз земљу пролази знатно више миграната него што показује статистика Министарства унутрашњих послова. Познато је да се у већини случајева граница прелази илегално, тј. ради се о кријумчарењу миграната. Такође је познато да гранична полиција има проблеме са корупцијом.“

Последњих месеци је миграциони притисак на границу Бугарске са Турском која је спољна граница ЕУ попустио, али, судећи по затегнутим односима Брисела и Турске, то је вероватно затишје пред буру. Зато пак, за само неколико недеља у пограничном региону са Грчком су се појавиле релативно велике организоване групе избеглица које највероватније траже помоћ кријумчара како би после затварања избегличког кампа у Идомениjу стигле до западне Европе. Њихов пут, логично, пролази кроз Бугарску. Министарство унутрашњих послова је појачало обезбеђење и ове границе која је унутрашња граница ЕУ.

„Наши напори су усмерени на спречавање отварања нове мигрантске руте преко територије Бугарске, изјавила је министарка Бачварова. - У том погледу смо веома активни у контексту реалних токова који покушавају да се формирају. Моја прогноза је да ће бити нове руте и надам се да она неће пролазити кроз Бугарску. Верујем да ће тако и бити, судећи по напорима које улажемо.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

#Бузлуџа: бугарски комунистички симбол популаран и на Instagram-у

Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..

објављено 13.7.24. 11.10
Раки Бело

Доц. Раки Бело: Албанци су толерантан народ и цене Бугаре

Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..

објављено 11.7.24. 11.10

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00