Почетак лета је љубитељима бугарског стрипа припремио лепе емоције. Седам од цртача легендарног часописа „Дуга,“ који је објављиван у периоду од 1979. до 1992. године, издало је дугоочекивани други албум који садржи седам стрипова нацртаних у духу најбољих традиција бугарског стрип жанра и осећаја модерности. „Изнад дуге 2“ се на домаћем књижевном тржишту појавио три године након првог издања, а и овога пута је под окриљем Удружења „Пројекат Дуга“ иза којег стоје сами аутори. Званична промоција издања одржана је 8. јуна заједно са отварањем истоимене изложбе која је постављена у просторијама галерије Савеза ликовних уметника Бугарске у улици „Шипка“ бр. 6 у Софији. Стрип албум „Изнад дуге 2“ је неупоредиво бољи него прво издање, које је по речима једног од сценариста, Марина Трошанова, у великој мери носило карактеристике једног спонтаног и занимљивог експеримента. Упркос томе је албум „Изнад дуге“ распродат за само недељу дана након свог лансирања на тржиште крајем 2012. године, а данас је права библиографска реткост. „Изнад дуге 2“ предлаже боље осмишљене, развијене и занимљиве приче које ће се допасти не само одраслим љубитељима који су стасали уз херојске подвиге „Добромира“ и „Е.Л.О.“, путешествија „Девојчице са Земље,“ адаптације „Острва блага,“ „Господара прстенова“ и многе друге, али и новом кругу читалаца који имају савремене захтеве. А нацртали су га исти аутори који су током 80-их и 90-их година минулог века стварали дугу снова и емоција.
„Седам цртача стрипова који су потписали овај албум јесу Сотир Гелев, Евгени Јорданов, Румен Чаушев, Димитар Стојанов – Димо, Владимир Коновалов, Пенко Гелев и ја, прича Петар Станимиров. „Албум се разликује од свих досадашњих бугарских стрип издања пошто је досада највећи – садржи 136 страница, од којих на 131 има једино цртеже. Мислим да је крајњи резултат испао веома добро, јер смо сви ми у знатној мери преиспитали свој начин рада тако да нам је други албум спој модерних и традиционалних елемената. Приче су веома дуге, а три од њих је написао колега Сотир Гелев. Аутори мог стрипа са наставком „Дамга“ су Марин Трошанов и Евгениј Пројков, а аутор „Еак Разарача“ Евгенија Јорданова је Канчо Кожухаров. Румен Чаушев ствара стрип „Миташки“ према властитом сценарију, док је стрип „Бенковски“ Владимира Коновалова по роману „Записи о бугарским устанцима“ Захарија Стојанова,“ прича Петар Станимиров.
Његов стрип, мрачна фантастична прича „Дамга,“ један је од ретких који представљају наставак приче из првог албума „Изнад дуге.“ Разлог томе је у самој причи која је, по његовим речима, подоста дуга и не би могла да стане на 20-ак страница.“ Ту, разуме се, свакако морамо поменути да је први део стрипа „Дамга“ 2012. годинe на Међународном салону стрипа у Београду, у конкуренцији од 300 оригиналних дела из 30 различитих држава, освојио награду за најбољи традиционални стрип. Занимљиво је поменути и то да се та прича не завршава и у другом албуму што нам показује да за пар година можемо очекивати и „Изнад дуге 3.“
2012. године је објављивање албума „Изнад дуге“ било пропраћено изложбом. „Пре четири године смо одлучили да је то најбољи и најправилнији начин на који се може промовисати такав пројекат, прича Петар Станимиров.
"Мислим да смо са колегама напокон схватили право значење и улогу коју је имао часопис „Дуга,“ тек након што је интернет постао неодвојив део наше свакодневице. Пре тога уопште нисмо били свесни тога колико је, у ствари, овај часопис био популаран. Ја лично сам веома изненађен да и након 25 година од објављивања последњег броја, овај часопис има хиљаде и хиљаде читалаца. Ово је феномен. Чињеница која потврђује да је људима потребна уметност стрипа, која је, нажалост, веома компликована и тешка за реализацију у Бугарској. Дакле, једна традиција која је настала и доживела свој процват током последње две деценије минулог века, данас је готово уништена, сматра Петар Станимиров.
Али ипак, наде увек има, довољно је да погледамо „изнад дуге.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Конференција „Бугарска књижевност на међународној сцени: Тачка гледишта издавача и преводилаца“ одржаће се 28. септембра у Hyperspace Social Tech Hub у Софији. Догађај је део Јесењег студија за књижевни превод, саопштили су организатори из Куће за..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..