Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Изнад дуге 2“ – албум бугарских стрипова Удружења „Пројекат Дуга“

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Почетак лета је љубитељима бугарског стрипа припремио лепе емоције. Седам од цртача легендарног часописа „Дуга,“ који је објављиван у периоду од 1979. до 1992. године, издало је дугоочекивани други албум који садржи седам стрипова нацртаних у духу најбољих традиција бугарског стрип жанра и осећаја модерности. „Изнад дуге 2“ се на домаћем књижевном тржишту појавио три године након првог издања, а и овога пута је под окриљем Удружења „Пројекат Дуга“ иза којег стоје сами аутори. Званична промоција издања одржана је 8. јуна заједно са отварањем истоимене изложбе која је постављена у просторијама галерије Савеза ликовних уметника Бугарске у улици „Шипка“ бр. 6 у Софији. Стрип албум „Изнад дуге 2“ је неупоредиво бољи него прво издање, које је по речима једног од сценариста, Марина Трошанова, у великој мери носило карактеристике једног спонтаног и занимљивог експеримента. Упркос томе је албум „Изнад дуге“ распродат за само недељу дана након свог лансирања на тржиште крајем 2012. године, а данас је права библиографска реткост. „Изнад дуге 2“ предлаже боље осмишљене, развијене и занимљиве приче које ће се допасти не само одраслим љубитељима који су стасали уз херојске подвиге „Добромира“ и „Е.Л.О.“, путешествија „Девојчице са Земље,“ адаптације „Острва блага,“ „Господара прстенова“ и многе друге, али и новом кругу читалаца који имају савремене захтеве. А нацртали су га исти аутори који су током 80-их и 90-их година минулог века стварали дугу снова и емоција.

Снимка

„Седам цртача стрипова који су потписали овај албум јесу Сотир Гелев, Евгени Јорданов, Румен Чаушев, Димитар Стојанов – Димо, Владимир Коновалов, Пенко Гелев и ја, прича Петар Станимиров. „Албум се разликује од свих досадашњих бугарских стрип издања пошто је досада највећи – садржи 136 страница, од којих на 131 има једино цртеже. Мислим да је крајњи резултат испао веома добро, јер смо сви ми у знатној мери преиспитали свој начин рада тако да нам је други албум спој модерних и традиционалних елемената. Приче су веома дуге, а три од њих је написао колега Сотир Гелев. Аутори мог стрипа са наставком „Дамга“ су Марин Трошанов и Евгениј Пројков, а аутор „Еак Разарача“ Евгенија Јорданова је Канчо Кожухаров. Румен Чаушев ствара стрип „Миташки“ према властитом сценарију, док је стрип „Бенковски“ Владимира Коновалова по роману „Записи о бугарским устанцима“ Захарија Стојанова,“ прича Петар Станимиров.

Његов стрип, мрачна фантастична прича „Дамга,“ један је од ретких који представљају наставак приче из првог албума „Изнад дуге.“ Разлог томе је у самој причи која је, по његовим речима, подоста дуга и не би могла да стане на 20-ак страница.“ Ту, разуме се, свакако морамо поменути да је први део стрипа „Дамга“ 2012. годинe на Међународном салону стрипа у Београду, у конкуренцији од 300 оригиналних дела из 30 различитих држава, освојио награду за најбољи традиционални стрип. Занимљиво је поменути и то да се та прича не завршава и у другом албуму што нам показује да за пар година можемо очекивати и „Изнад дуге 3.“

Снимка2012. године је објављивање албума „Изнад дуге“ било пропраћено изложбом. „Пре четири године смо одлучили да је то најбољи и најправилнији начин на који се може промовисати такав пројекат, прича Петар Станимиров.

Ова традиција је испоштована и ове године када је изашао „Изнад дуге 2.“ Овогодишња изложба постављена је у галерији зграде Савеза ликовних уметника Бугарске и било нам је занимљиво видети хоћемо ли успети да попунимо велики изложбени простор галерије. Пошло нам је за руком и мислим да је и сама изложба јако занимљива пошто смо, поред цртежа стандардне величине 100х70 см, изложили и дела од по 2, 3, 4 и 5 метара која су веома добро употпунила изложбу. „До сада нисмо имали сличну изложбу,“ објашњава цртач стрипа. На изложби која ће трајати до 18. јуна посетиоци могу видети одломке из прича представљених низом слика у албуму „Изнад дуге 2“ и ретроспективна дела сваког од седам аутора. Упркос томе што је прошло 25 година од изласка последњег броја часописа „Дуга,“ од којег је све почело, он је и дан данас својеврсна библија за љубитеље и професионалце у области стрипа.

Снимка"Мислим да смо са колегама напокон схватили право значење и улогу коју је имао часопис „Дуга,“ тек након што је интернет постао неодвојив део наше свакодневице. Пре тога уопште нисмо били свесни тога колико је, у ствари, овај часопис био популаран. Ја лично сам веома изненађен да и након 25 година од објављивања последњег броја, овај часопис има хиљаде и хиљаде читалаца. Ово је феномен. Чињеница која потврђује да је људима потребна уметност стрипа, која је, нажалост, веома компликована и тешка за реализацију у Бугарској. Дакле, једна традиција која је настала и доживела свој процват током последње две деценије минулог века, данас је готово уништена, сматра Петар Станимиров.

Али ипак, наде увек има, довољно је да погледамо „изнад дуге.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Здравка Евтимова учествује на књижевном фестивалу у Скопљу

Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..

објављено 30.9.24. 11.35
Фотографија:  Бугарски културни институт у Берлину

Бугаре у Берлину у октобру очекују узбудљиви сусрети са нашим талентованим сународницима

Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..

објављено 29.9.24. 12.20

Читалиште у Разлогу слави 115 година "Шетњом кроз прошлост"

Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..

објављено 29.9.24. 09.35