Ближи се крај рока за јавну расправу предлога Закона о сузбијању тероризма који је МУП објавио пре две недеље. До његовог формалног истека у петак не очекују се друге реакције осим већ познатих. Намера за усвајање закона за борбу против тероризма наилази на одобравање, али уз неке резерве.
Уколико предлог Закона буде усвојен у варијанти која је стављена на јавну расправу специјалне службе ће имати право да забрањују приступ интернету, напуштање земље, па чак и састанак са одређеним лицима.
Биће дозвољено одузимање личних идентификационих докумената. Припадници Војске Бугарске ће имати право да предузимају радње из надлежности полицијских службеника као што су провера идентитета, преглед лица, задржавање и хапшење. На подручју антитерористичких операција биће дозвољено ограничавање грађанских права, а за грађане се уводи обавеза поштовања ограничења и пружања помоћи надлежним органима власти. Медији ће имати обавезу да ”хитно и без измене предају информације које су потребне за информисање јавности” без права на откривање појединости о радњама надлежних органа.
Драстична природа неких мера против тероризма изазива широко незадовољство јавности. У круговима заштитника људских права доминира схватање да аутори предлога покушавају да снагом закона лише Бугаре основних људских права. Према адвокату и заштитнику људских права Михаилу Екимџијеву овај предлог Закона чак представља „напад на људска права“ и уколико он буде усвојен и ступи на снагу „промениће начин живота људи, њихове навике и вредности“. Посебно незадовољство изазвале су одредбе којима се прописује да неке посебне истражне радње као што су праћење и прислушкивање могу трајати шестоструко дуже него сада, али се за службе не уводи обавеза извештавања о начину поступања са прикупљеним подацима. Очито аутори предлога Закона нису узели у обзир досадашње негативно искуство у земљи у том погледу. Резерве износе и стручњаци из кругова специјалних служби. Бивши шеф обавештајне службе Кирчо Киров је прокоментарисао да с обзиром на велики број терористичких напада у близини граница Бугарске закон ове врсте треба што пре усвојити. Међутим, по мишљењу генерала, ограничавање права грађана је допустиво само за време антитерористичких операција и то уз строгу контролу рада специјалних служби. Сличног мишљења је и Димо Ђауров који је такође био на челу обавештајне службе. По њему, у питању је ванредно законодавство па је с тим у вези потребно јасно и детаљно уређивање свих поступака примене мера ограничења у циљу избегавања злоупотребе. И он се попут Кирова залаже за строгу контролу радњи надлежних служби и наводи да се све мере ограничења морају примењивати само уз сагласност Специјалног кривичног суда. Експерт за борбу против тероризма Христо Смоленов, међутим, има другачији став – по њему, влада предлаже закон "за административно сузбијање тероризма", а досада ниједна земља није изашла на крај са тероризмом применом административних мера и радњи.
У ствари, оспорава се не доношење специјалног закона против тероризма него степен ограничавања личних слобода у корист безбедности државе. То ће свакако бити главна тема спорова за време предстојеће парламентарне расправе. Али чак и социјалисти, у чијим круговима постоје сумње у погледу потребе посебног закона против тероризма и који у предлогу Закона виде склоност ка давању прекомерних овлашћења надлежним органима власти, већ сада тврде да чим влада сматра да је закон ове врсте неопходан, они неће одбити да га у парламенту подрже. Владајућа гарнитура је мишљења да је његово усвајање закаснило и надају се да ће ипак бити изгласан до краја лета. И не би било лоше да се то оствари како би се избегло сувишно политизовање расправе за време предизборне кампање за председничке изборе ове јесени.
Превод: Албена Џерманова
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..