Тврдње да је Бугарска преговарала са Румунијом, Турском и Украјином о стварању црноморске флотиле, подразумева се против Русије, изазвале су гневне реакције премијера Бојка Борисова. Прво је Борисов изјавио да Бугарска неће учествовати ни у каквим флотама против Русије, оптужио је министра одбране и министра спољних послова да су прекорачили своја овлашћења уколико су заиста преузели такву обавезу и запретио да ће послати лично њих да ратују у Црном мору. Затим су на заједничком брифингу Борисов, председник Росен Плевнелијев и министар одбране Николај Ненчев категорично демантовали преузимање обавезе за учешће. Са брифинга је упућена порука да Бугарска није подржавала иницијативу Румуније о формирању Црноморске флотиле и она би могла да у таквој учествује једино ако је иста у оквиру НАТО.
Демант је стигао и из Румуније чији је председник Клаус Јоханис изјавио да његова земља заиста предлаже војну сарадњу у црноморском басену, али је криво схваћена јер се не мисли на стварање флотиле него на одржавање заједничких вежби земаља црноморског региона чланица НАТО- Румуније, Бугарске и Турске, под окриљем Алијансе.
Неспоразум на тако високом нивоу о тако важном питању буди недоумицу како је све то било могуће и изазива питање да ли можда то није само један политички театар или је можда реч о испитивању политичких расположења о проблему. Тешко да је било испитивања политичких расположења, али она су и без тога постала јасна.
Из партије Демократе за снажну Бугарску – опозиционог крила коалиционог партнера - Реформаторског блока су изјавили да национални интерес и економски просперитет траже појачану одбрану, заједничку безбедносну политику и заједничку економску стратегију у региону Дунава и Црног мора. Према овој политичкој партији, премијер је председника и министра одбране довео у понизну ситуацију - морали су да дају низ објашњења, али у ствари, због одсуства усаглашености и лоше прикривених противречности у националној позицији по питању, у понизној ситуацији се нашла Бугарска.
Занимљиво је што се став премијера у великој мери поклапа са мишљењем главних политичких снага изван састава владе. Из Патриотског фронта који подржава владу, иако не учествује у њој, су изјавили да није добро увлачити Бугарску у непријатељске структуре или односе са било ким, укључујући и Русију. Из Бугарске социјалистичке партије су изразили потпуну подршку одустајању од учешћа у црноморској флотили истакавши да у последње време неке иницијативе председника и министра одбране у сфери одбране сведоче о растућој напетости у црноморском региону. Из Покрета за права и слободе су истакли да је рат између НАТО и Русије немогућ чак и због најболнијих амбиција неких политичара и нико није толико луд да би донео овакве одлуке.
Међутим, овај случај је оставио без одговора неколико важних питања. Везано за тврдње да је због нежеље Бугарске да учествује у флотили у Црном мору Турска одустала од договора са њом о реадмисији емиграната, у тренутку када је био веома иритиран премијер Борисов је казао да није стигла писмена обавест од стране Турске, али је од 200 захтева Бугарске за враћање миграната Турска одбила 200. Из Амбасаде Турске у Софији су уверили да њихова земља није одустала од договора о реадмисији, али нису коментарисали да ли је тачно да је заиста одбијен толики број захтева за враћање миграната. С друге стране, гневне реакције премијера Бугарске су показале да постоји озбиљан проблем у комуникацији између њега и неких министара и председника Републике по спољнополитичким питањима од одлучујућег значаја. Нерешена питања су веома озбиљна и друштво очекује да пре или касније добије одговор на њих.
Ма колико питање било осетљиво за Москву, она није коментарисала случај. И док су у Софији давали драматична објашњења, у Санкт Петербургу министар економије Божидар Лукарски је са руским министром индустрије и трговине Денисом Мантуровим разматрао идеје о заједничкој производњи и пласману произведене робе на тржишта Русије, ЕУ и трећих земаља. У посети Русији боравила је и министар пољопривреде Десислава Танева ради разговора по питањима трговине пољопривредном и прехрамбеном робом.
Превод: Албена Џерманова
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..