На дан одржавања референдума о чланству Велике Британије у ЕУ, код нас је обелодањено социолошко истраживање сходно којем 88% Бугара изјављује да их се не тиче излазак Краљевства из заједнице. Према 67% испитаника резултат референдума не би утицао на њихов живот, а 11% нема конкретног става. Социолози сматрају да Бугари нису добро упознати са темом, али да су ипак заинтересовани за дешавањима на острву.
Док је код политичара реакција много снажнија.
Премијер Борисов, чија је влада уочи референдума званично изјавила да је чланство Велике Британије у ЕУ од заједничког интереса, после резултата гласања је коментарисао да поштује избор Британаца. Према Борисову, напуштање Краљевства ће свакако утицати на Бугарску, јер ЕУ слаби. Неки припадници владајуће партије ГЕРБ мисле да одлука Британаца може да буде рђави пример за остале државе чланице, а по неким члановима Реформистичког блока највећи ризик засада је талас референдума који може да запљусне Европу. Премијер, међутим, одустао је да коментарише ту хипотезу, подвлачећи да ако заиста дође до ефекта домина у ЕУ ће остати само Бугарска, Румунија и Грчка.
Иако свесни да предстоји дуги процес реалног напуштања организације, из Бугарске социјалистичке пртије су инсистирали да влада категорично одбрани интересе 250.000 бугарских грађана који студирају, раде и живе у Великој Британији. Према социјалистима, решење острва треба да примора ЕУ и Европу да се одрекну бирократије и формализма и да се лате реалног решавања проблема европских грађана.
Националисти из ВМРО су мишљења да је Велика Британија трећа економија ЕУ и њен излазак из заједнице погађа економију свих осталих чланица. Из ВМРО такође сматрају да ЕУ треба да буде само економска унија и да поштује суверенитет националних држава, јер би је у противном и друге земље напустиле.
Из Националног фронта за спас Бугарске пак не виде симптоме распада Уније. Они интерпретирају резултате референдума као успон приоритета националних идеја и патриотизма, али сматрају да није страшно ако нека држава напусти ЕУ, јер ће и поред тога она сачувати слободни промет људи и робе са Заједницом.
Неки експерти гледају на Брегзит као на знак потребе за реформама и рестарт у склопу ЕУ, други виде у њему предуслов прерасподеле снага у европским институцијама, а трећи - као на неопходност променити развојни правац Заједнице, која више неће ићи у правцу пуне интеграције и повећања броја чланица, него ће покушати да поврати донекле поништени национални суверенитет својих чланица.
Прве реакције у погледу Брегзита у Бугарској, ма колико непуне и нетачне биле, потврђују констатацију да, за разлику од осталих држава ЕУ, код нас не постоји кључна политичка сила која би се у потпуности идентификовала са евроскепом.
Превела: Александра Ливен
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..