И данас се Ивањдан сматра једним од значајних празника за који су везани многи обреди. Сваке године 24. јуна, односно 7. јула верници обележавају рођење Светог Јована Претече или Ивањдан. И без обзира на то што је реч о пророку Јовану, у бугарским народним песмама и веровањима се обично пева о митском јунаку Ењу или Јању. Према народном веровању, на тај дан је сунце најјаче, али полако почиње да слаби и припрема се за зиму, али ће пре тога на трен стати и мало предахнути, окупати се у води и опростити се од места која ће поново видети тек следеће године. На Ивањдан, окупано и подмлађено сунце излази рано и игра, трепће од среће. Лепо је да човек властитим очима види игру сунца на небу, а још лепше да га и оно види у том магичном тренутку и благослови га за здравље.

Као што је познато, на Ивањдан вода и биљке имају посебну исцелитељску моћ. Након што се сунце окупало у води, она је добила лековита својства. У народу се веровало да на тај дан вода извире чак и из пресушених извора. А биљке и траве које су травари набрали у свитању зоре, могу лечити свих 77,5 болести, колико их је према народном веровању. Биљобери и травари знају које тачно биљке помажу у лечењу свих тих болести. А половину њих чине непознате болести за које још није пронађен лек. Након што уберу 77,5 врста биљака, биљобери затварају очи и секу горњи део биљке коју су прву ухватили. Веровало се да ће биљка чији је горњи део одсечен на овај начин лечити непознату болест. 77,5 биљака се уплиће у венац или се веже у китице које се током године користе у лечењу животиња. У неким местима је овај празник познат као Иван Биљобер, Јаневдан, Иван (Јован) Летњи, Среди лета и сл. Јован Летњи је заштитник травара и биљара. На тај дан лековиту траву беру не само травари већ и девојке, младе и старије жене. У свим деловима земље се на тај дан изводе ивањданске песме. У њима се обично пева о обичајима и обредима које се изводе на Ивањдан – о одласку у шуме и поља како би набрали биљке, плетењу ивањданског венца и прављењу китица… Према легенди, Ењо (Јањо) је кренуо колима за биљке, али га је његова мајка зауставила поштo су неудате девојке већ набрале биљке, скувале су их и одварком опрале косе.

До почетка 20. века код нас је постојао обичај Ењова буља или Јаново буле (Ивањска млада) који је назив добио по митском бићу, главном јунаку у девојачким обредима. За тај обичај се мала девојчица прерушава у младу. Обично за то бирају најмлађе дете у кући, а битно је да му родитељи буду живи и првовенчани. Док траје облачење све присутне девојке треба да припазе да ноге детета не дотакну земљу јер је то лош знак. Стога се девојчица све време носи на раменима или седи у крилу некој девојци. Овако прерушена у младу и у пратњи осталих девојака девојчица обилази село, заустављају се испред сваке куће, зденца или чесме, певају песме и играју кола. Након тога настављају ка реци, њивама, виноградима и пољу, а на крају се враћају у кућу из које су кренуле. Овај симболични круг које девојке затварају приликом свог обиласка са младом, чува село од злих духова, доноси плодност и благостање.

На Ивањдан се гата за љубав и брак. Уочи празника девојке стасале за удају доносе своје китице и уз извођење обредних песама и кола сипају воду у нови бакрени суд, те га односе у кућу једне од својих другарица. Тамо свака оставља своју китицу у њега како би се следећег јутра прорекло за кога ће се цура удати. Пре него што се обрате Ењовој буљи са молбом да извуче нову китицу из суда, девојке изводе кратке песмице, као што је, рецимо, „Рој се вије изнад баште,“ што значи да ће се девојка чија ће китица бити извучена удати за пчелара. „Црвено цвеће испред дућана цвета“ – значи да ће девојка поћи за трговца. „Трчи преко брда и дола, гаће веже“ – муж ће јој бити хајдук или ће ићи у гурбетлук. На неким местима су уместо помоћу китица гатали паламидаркама – врстом дрвене рукавице са оштрим савијеним врхом која се користила на жетви. Помоћу ње жетелац хвата више струкова жита, а рука му је заштићена од повреде српом. Песме које се изводе уз обичај са паламидаркама исте су као и оне са китицама, с тим што се уместо „извуци китицу“ каже „извуци, Ењо, паламидарку.“

На Ивањдан се гата по сенци човека. По високим местима пале ватре које симболизују „небески огањ“. У ноћи пред Ивањдан бродници и мамници (вештице и гатаре) одлазе на њиве и поље како би украли туђи берићет и плодност. Кукавица која се сматра весником пролећа може се чути до Ивањдана, јер после тог дана лето се припрема за одлазак.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС