Сваке године у јуну месецу у граду Елину Пелину организује се велики празник посвећен начину живота, фолклору, хумору и традиционалним јелима тзв. Шопског краја (у централном делу западне Бугарске). Граду гостује на десетине аматера из села Мусачева, Григорева, Габре, Огњанова,Равног поља и многих других раштрканих у равници око Софије.Шопски празници у Елину Пелину почињу на дан када Бугарска православна црква обележава празник Духа Светог, а траје недељу дана. За време празника организују се разноразни сусрети, посела и натпевавања пропраћенихумором и дегустацијом укусних јела из Шопског краја.

Највише људи окупило се у градском парку где је током викенда одржана ревија аутентичних народних ношњи, а паралелно с њом организована је кулинарска изложба „Јела шопа“. Из „бакине шкриње“ извађено је на десетине сукнених хаљина без рукава, кошуља, прегача, марама, појасева и огрлица који су тамо брижно чувани више од 100 година.Жене, девојке и младићи дефиловали су одевени у ношње које се не могу видети ни у музејским колекцијама. Учесници су сами представили карактеристичне елементе и историју своје ношње. Посебну пажњу привукла је празнична ношња из села Мусачева. „Све је ручно ткано, везено, плетено“ -прецизирала је жена која је представила ношњу из села Мусачева.

„Обукла сам црну сукнену хаљину без рукава са белим гајтанима, белу памучну кошуљу са чипком на рукавима, од накита ставила сам ниску сребрењака око врата, а око струка – појас са пафтама. Обула сам ручно плетене чарапе од вуне са везеним шарама и наравно опанке. На глави имам мараму која се код нас зове „кршеница" – израђена је од домаћег платна, а украшена везом и перлицама. Имамо и мушку ношњу коју чине бела памучна кошуља са везом, црни јелек украшен гајтанима, црвени вунени појас, опанци од свињске коже и јагњећа шубара.“

Кад смо већ код ствари „из бакине шкриње“ морамо признати да је тешко рећи која је од њих лепша – све је лепо, драгоцено и јединствено. Жири је прву награду доделио свим представљеним ношњама. Ревији ношњи присуствовала је и наша народна певачица Илијана Најденова која је обишла Бугарску у потрази за аутентичним народним ношњама које би постале њена сценска одећа. Рекла је да је била заиста импресионирана представљеним ношњама: „Веома сам импресионирана народним ношњама из села Мусачева. Баш ме занимало какве су ношње у граду Елину Пелину и његовој околини. Све ове ношње „из бакине шкриње“ су драгоцене јер их је у нашим данима тешко наћи чак у музејима. Срећна сам што сам имала прилику да видим девојачку ношњу јер сам често о њој расправљала са мојим колегиницама које тврде да су перлице на кошуљи карактеристичне за регион града Ихтимана, а ја сам увек знала да се сусрећу и на подручју града Елина Пелина, као и да се типичан вез на ношњи у овом крају назива „ружице“ /на бугарском – „розички“/. Он је веома стар и може се видети не само на празничној ношњи, него и на свакодневној женској одећи. Импресионирала ме представљена кошуља из региона града Елина Пелина. Она се ретко сусреће, а чипка је специфична за овај крај. Посебно занимљиво је што је један рукав без чипке – то значи да је кошуља спремана за девојачку спрему, али је остала недовршена. Веома сам срећна што сам имала прилику да у граду Елину Пелину видим сву ову лепоту.“.

Као и сваки празник, тако и овај није прошао без богате трпезе. Најбројнији су били гости жељни да пробају јела која су учествовала у кулинарском такмичењу под насловом „Јела шопа“. Међу питама и гибаницама, качамаком са чварцима и зељаницама некако посебно се истакао рецељ /врста пекмеза од тикве/ тетке Асенке Испирске из села Новог хана. Ево како га она спрема:

„Бундева се остави да одстоји у грожђаном соку око 10 сати. Затим сок, тзв. ширу, прокувати док се не згусне. Бундеву исецкати на комадиће величине коцке шећера и ставити у воду у којој је растворен кречњак и оставити опет даодстоји око 2 сата. Затим се све то дода у прилично искувалу ширу и кува још сат времена. Добијену смесу сипати у теглице, добро затворити и окренути наопако, на поклопце. Одозго прекрити пешкиром. Кад мало одстоји спремити у оставу. Стварно је укусно! Нема шећера нити конзерванса.“– каже тетка Асенка Испирска.

Превод: Албена Џерманова