Имао је тек 4 године када су његови родитељи за учитеља свог сина изабрали Милку Митеву – познатог клавирског педагога. Након 14 година учења веза између учитеља и ученика и данас постоји. Ево шта је Гергов рекао о својим првим корацима као извођача и диригента:

„Имао сам можда 11 година када сам чуо концерт Омладинске филхармоније „Софија“– оркестра Националне музичке школе "Љубомир Пипков". Био је то важан тренутак у мом животу. Тада сам схватио да желим једног дана свирати у неком оркестру. Почео сам похађати часове кларинета који ми је био други инструмент. Касније сам постао члан оркестра и почео је мој нови сан – да сазнам како је то бити диригент. Рекао сам о томе гђи Митевој, а она је замолила Михаила Ангелова, тадашњег руководиоца школског оркестра, да мени и једном мом школском другу даје часове дириговања иако дириговање није било заступљено у нашем наставном програму. Да није било креативности и одлучности гђе Митеве вероватно бих пропустио најбитнију ствар у мом животу. Имао сам 15 година, а већ након првог часа код маестра Ангелова знао сам да желим постати диригент. Тог дана почео сам да радим на остварењу свог циља, све остало ми није било толико важно. Касније сам начинио и своје прве покушаје у писању музике. Мој први ауторски комад био је инспирисан мојом великом љубављу у тинејџерским годинама. Та љубав ме прошла, али из ње се родио романтичан валцер. Касније када сам школовање наставио у Бечу, изучавао сам композицију. Написао сам дела за различите инструменте, камерне саставе, али схватио сам да не могу истовремено подједнако добро радити у два правца. Ипак, ништа се не зна – можда ћу једног дана када мало остарим и када више не будем толико загрејан за дириговање успети да остварим и своје снове везане за композиторски рад.“

Након што је матурирао на националној музичкој школи у Софији Росен је примљен на Универзитет за музику и сценске уметности у Бечу где је учио код Леополда Хагера. Бостонски симфонијски оркестар му је доделио стипендију, неколико година био је асистент Сеиџија Озаве. У својој 26. години талентовани Бугарин је постао лауреат Првог међународног такмичења диригената„Јевгениј Светланов“. Годину дана касније (2008.), његов снимак дела Дејвида Ческог номинован је за Греми. А само у недавно завршеној концертној сезони дириговао на познатим светским сценама. Морамо нагласити да наш сународник успешно наступа као диригент оперских и симфонијских дела. Радио је са многим познатим оркестрима.

У животу сваког уметника постоје личности које су одиграле велику улогу у његовом развоју, учитељи од којих је научио најважније лекције.

„У Бугарској то је свакако Милка Митева, код ње сам се најдуже школовао, каже диригент. Она је у многе утицала на мој развој као музичара и човека. Свакако ту су и Борислав Јоцов – мој учитељ кларинета и Михаил Ангелов – код кога сам учио дириговање. Сви солисти са којима сам радио оставили су неки утицај на мене, а рад са њима је и велико искуство. Рецимо, пуно сам научио од Озаве и то не само у професионалном погледу него и што се манира рада тиче. Музичари га веома воле и поштују, а он се понаша као сасвим обичан човек и пријатељски је расположен према свима. Током свог рада дошао сам до закључка да је за оркестар и диригента од посебног значаја добра радна атмосфера, жеља и мотивација јер све то резултира слободом у музицирању и формирањем доброг колектива.“

Који су закључци Росена Гергова након његове прве „полусезоне“ са Симфонијским оркестром БНР?

„Позитивна ствар је то што имамо заједничке успехе. Наши концерти су наишли на веома добар пријем код публике. Наравно, многе се ствари морају променити, али све ће се постепено десити, уз упорност и доследност. У следећој сезони очекујем истакнуте солисте – виолончелисту Мишу Мајског, виолинисткињу Дору Шварцберг и др. Програми су занимљиви и разноврсни, биће премијерних извођења савремене бугарске музике. Нову сезону ћемо отворити 13. октобра, а на програму ће бити дело Добринке Табакове.“

Превод: Албена Џерманова