Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Веровања, изреке и песме о метли

БНР Новини
Фотографија: архива

„Дању слугује, ноћу господари. Шта је то?“ Метла. Као предмет из наше свакодневице метла се углавном доводи у везу са женама, изузетак чине само шегрти и калфе које су простор испред дућана лети редовно прскали водом и мели. Као што је свуда у свету, метла се првенствено користи за прикупљање смећа и чишћење. Метла води бригу о чистоћи и одржавању просторија и простора, а отуда и о уклањању свега што је непожељно и штетно, што објашњава зашто је она постала неиздвојив део многих обреда и народних обичаја.



У народу се некада веровало да метла поседује посебну моћ ако је направљена од различка који су убрали на Ивањдан. Тада, према народном предању, ова биљка има магичну моћ да чува од злих духова. То је и разлог зашто су је девојке и младе удате жене на Ивањдан обавезно брале у огромним количинама. Након тога су их односиле кући и везивале их у снопље, односно метле, те су их остављале да се осуше. Касније су их користиле у кућним пословима. Метлу којом се чисти гумно правили су од биљке сирак коју су у народу звали метла, матлар, метлина и сл.

РазличакПрема народном предању, метла може да поквари добру прилику за удају и добре односе са осталим члановима заједнице. Не ваља девојчицу ударити метлом, јер се неће удати. Не смеш метлом помести некога, јер ће тог човека сви замрзети. Уколико неку девојку пометеш метлом, момци ће о њој говорити лоше ствари и она се неће окућити. У неким крајевима прескачу метлу да би се ослободили негативне енергије, а труднице не смеју прескакати преко метле, јер ће имати тежак порођај.  

Метла се користи, односно помиње у басмама против страха и лечењу неких болести. Веровало се да она штити од злих духова, као и других „непријатности.“ Новорођено и још некрштено дете не треба остављати само, поготово ако је заспало, јер ће га напасти зли духови. Исто то важи и за породиљу током прве недеље од порођаја. Но, ако ипак остану сами, поред њих се обавезно ставља метла да би их чувала. Према народним веровањима и бајкама, кад нечисте силе сврате код бебе или породиље прво што виде је метла и пошто почињу да броје струкове и гранчице од којих је направљена метла, време је пролазило и неко је од укућана улазио у собу. Или, свитала је зора и оне су губиле своју моћ. На дан Светог Игњатија – један од најбитнијих датума у народном календару, на који се изводе обреди и ритуали за берићет и благостање током целе године, метла такође игра битну улогу. Пре него што уђе у кућу, положајник треба да на кратко стане иза врата и седне на метли. Веровало се да ће се тиме обезбедити добро и плодно пролеће, квочке ће лежати на јајима насађеним под њих и пилићи који ће се излећи бити здрави.

У једној локалној варијанти Германа, обредне лутке су прављене од метла. У Плевенском крају, на северу земље, кад наступи дужи кишни период и падавине наносе велике штете усеву, правили су луткице и призивали Германа да одвуче невреме на друго место. За то су девојке обично крале метлу из неке куће, омотавале у крпе, а дршка од метле је била глава.

Посебно место у песмама и народном стваралаштву заузима девојачка метла. Њоме девојка мете „равно двориште“ да би дочекала свог драгана који ће доћи са „кићеним сватовима.“ Метла се често помиње и у изрекама, а једна од најпопуларнијих гласи: „Нова метла добро чисти, али стара зна и ћошкове.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..

објављено 10.12.23. 11.15

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00