Новинар, истраживач и историчар Георги Кулов представио је у Медијском центру БНР своју нову књигу „Људи истине“. Она прича о алевитској заједници у Бугарској и посебно у планини Родопи. Књига је показала да веома мало познајемо историју, културу и традиције нашег поднебља.
Алевити, називани још и алиани и кизилбаши су заједница која је вековима обавијена велом тајанствености. Она је остала у сенци друштвеног живота земље, али је сачувала своје традиције и обичаје. Алевити поштују Алију ибн Еби Талиба и његову породицу. Њихово учење лежи најближе шиитима, али се битно разликује од сунитског. Они не посећују џамије и медресе, поштују гробове алевитских светаца, сматрају да су жене равноправне мушкарцима и дозвољавају им да учествују у ритуалима. Алевити су толерантни и цивилизовани и придржавају се верских принципа љубави и поштовања према свим људима, толеранције према другима, без обзира на њихову религијску и етничку припадност. Такође је важно да они гаје поштовање према раду. Гости на саборима алевита су припадници различитих етноса и вера. Скромност и сиромаштво сматрају се врлинама, а искушења као што су власт, алкохол и прељуба непозната су Алевитима. Њихова веровања су дубоко заснована на људским вредностима попут једнакости и слободе. Георги Кулов назива алевите „људима истине“, јер они сами себе дефинишу на тај начин. У својој књизи аутор прича о њиховим историјским коренима и културним традицијама, о алевизму у Бугарској као правцу ислама. Бугарски алевити практикују умерени ислам балканског типа.
„Проблем етноса у источним Родопима, њихових међусобних односа и односа према бугарском већинском становништву увек је актуелан, каже Георги Кулов. – Још у оним годинама био сам импресиониран алевитском заједницом у планини Родопи која је веома сложна. Моје интересовање изазвала је чињеница да су неке бугарске муслиманске заједнице заговарале алевизам - верзију ислама која током више векова свог развоја није била толерисана од стране отоманске власти. Зато сам почео истраживања. У овом подухвату помогли су ми многи пријатељи. На жалост, један од њих више није међу живима. То је Садула Хајрула без којег ова књига не би била могућа. Алевизам је шиитски правац ислама. Ова тема је тренутно актуелна због конфликата на Блиском истоку, а посебно конфликта у Сирији, чији председник Башар ел Асад припада алевитској верској заједници. Избегавају се предрасуде према заједници алевита, као и негативизам који је понекад присутан у контексту исламофобије која тренутно доминира европским, америчким и уопште светским медијима.Негативан однос постоји у одређеним земљама. Потребно је обратити пажњу на алевите у бугарском друштву. Они су веома интегрисани, утицајни људи који су на озбиљним позицијама, иако у принципу не воле да се истичу у друштву. Алевити су предмет научних истраживања. Стога сам написао популарну књигу како би се шири круг читалаца могао упознати са том заједницом у Бугарској (у источним Родопима) и сазнати како ови људи кроз љубав према Богу налазе љубав према човеку, ближњем своме.“
У књизи „Људи истине“ објављеној у тренутку све израженијег негативног односа према исламу због терористичких напада и избегличког таласа у Европи, образложено и објективно се идентификују принципијелне разлике, при чему се бугарски алевити и радикална идеологија и пракса не подводе под заједнички именитељ. Она даје одговор и на друга занимљива питања: како верске заједнице сунита и алевита које су у другим државама у сукобу, у Родопима могу да живе у хармонији, зашто хришћани и муслимани заједно славе празнике, шта представља умерени ислам балканског типа итд.
Георги Кулов је рекао да му је у писању књиге највише помогао покојни алевитски старешина Садула Хајрула кога назива „непоколебљивим човеком истине“ и коме је посветио своје истраживање.
Представљање књиге „Људи истине“ својим присуством увеличали су амбасадори неколико држава, представници алевитске заједнице у Бугарској и другим балканским земљама, народни посланици, истраживачи, академици, јавни радници и новинари.
Превела: Марина Бекријева
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..