Протоколна фотографија са званичне вечере државних и владиних лидера НАТО на самиту у Варшави подсетила је на прошлост. И то сасвим оправдано јер је вечера организована у истој тој сали у којој је 1955. године потписан Варшавски пакт. Ово је био један у низу знакова недавно завршеног пресудног за присуства Алијансе у источној Европи самита. Избор Варшаве за домаћина није био случајан – очигледно НАТО тиме одаје дужно поштовање источним партнерима у све компликованијој што се безбедности европских земаља тиче ситуацији а у контексту заоштрених односа између Запада и Русије.
Након Самита у Варшави почеле су анализе и расправе. Прва расправа је одржана у организацији Атлантског клуба у Софији уз учешће министра спољних послова Данијела Митова и заменика министра одбране Атанаса Запрјанова. Као директни учесници у разговорима у пољској престоници они су представили детаље везане за теме размотрене на састанку. По речима шефа бугарске дипломатије, на самиту НАТО је истакнуто да је током две деценије Алијанса покушавала да изгради партнерство са Русијом и савезници су се сложили око тезе да се дијалог са Москвом треба наставити. Алијанса је отворена за покретање фокусираног и интензивног дијалога са Руском федерацијом а паралелно с тим ће се наставити напори у правцу јачања механизама колективне одбране и одвраћања непријатеља, нагласио је министар Митов. Очекивања су да ће се Руска федерација ангажовати на предузимању мера за обезбеђење транспарентности и смањење ризика када су у питању војне активности, објаснио је Данијел Митов. Министар иностраних послова је био категоричан да Алијанса не тражи конфронтацију и није претња по руску националну безбедност, али не може и неће да прави компромисе са начелима на којима је заснована заједничка безбедност.
„Са Русијом водимо дијалог на два нивоа. Један од њих је војно-оперативни ниво који омогућава избегавање војних инцидената. Али то што ми не чинимо у разговорима са Русијом, а по мени треба да то променимо, јесте да проширимо дијалог. Често чујемо од Русије да она чува свој суверенитет, да брани неки свој специфичан културни код, те не жели, нити ће допустити да је Запад колонизује. Покушајмо да у разговорима дешифрујемо тај културни код и видимо шта заправо брани Русија, по чему се дотични код толико разликује од европских и антлантских вредности. Наше вредности су транспарентне. Али ми желимо да знамо како Русија замишља свет. И ја мислим да нам овај разговор тек предстоји.“
Русији се индиректно обратио и пољски амбасадор у Софији Кшиштоф Краевски. Према њему, након 17 година чланства у НАТО, тек сад, након размештања вишенационалног батаљона у Пољској, његова земља је коначно добила заштиту.
„Сама чињеница да је овогодишњи самит НАТО одржан у Варшави показује да Алијанса неће одустати од свог првобитног циља. Земље источног крила су његове пуноправне чланице које уживају иста права и обавезе које проистичу из споразума о колективној одбрани. Одлука НАТО да појача своје источне границе разместивши по један батаљон у Пољској, Летонији, Литванији и Естонији доказ је те њене тврдње. Паралелно с тим, НАТО је свима показао да је одбрамбени савез. И уколико га не изазивају неће предузети било какве војне активности против било које земље.“
Заменик министра одбране Атанас Запрјанов је такође скренуо пажњу на основну функцију НАТО као органа за колективну безбедност. Додатно нас забрињава чињеница вишекратног и изричитог цитирања темељног Члана 5. Вашингтонског споразума према коме оружани напад на једну или више чланица НАТО биће сматран нападом на читав савез.“ Упркос томе што се одлуке НАТО донете у Варшави односе на мноштво битних питања везаних за безбедност читавог света, конфронтација са Русијом их је засенила. Како би отклонио забринутост генерал Запрјанов је рекао:
„Уколико неко претерано експонира односе НАТО и Русије тај заборавља да је НАТО размотрио знатно шири круг питања и Русија далеко није била главна тема. Поред источног крила пажњу смо посветили и многим другим регионима који су нам суседни. Размотрили смо теме везане за опасности и ризике у тим регионима, као и одлуке и мере које треба предузети у циљу њиховог решавања.“
Што се тиче присуства јединица НАТО у Црном мору министар иностраних послова Данијел Митов је прокоментарисао да је на самиту у Варшави договорено да се „демонстрација одлучности за заштиту земаља Црноморског региона, које су чланице Алијансе, испољава кроз повећање броја заједничких војних вежба под заставом НАТО.“ Митов је додао да покретање нове регионалне иницијативе, па било то и у оквиру НАТО, није на дневном реду. На самиту у Пољској су се лидери земаља чланица сложили око датума за отпочињање разговора на регионалном нивоу о параметрима којим ће се мерити будуће присуство НАТО у Црноморском региону.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије:БГНЕС, БТАПостоје шансе за формирање редовне владе, изјавио је лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов. У обраћању новинарима, Борисов је нагласио да преговори за сада напредују у позитивном правцу. „Што више ћутимо, то боље“, истакао је Борисов, изразивши оптимизам..
Преговори за формирање нове владе између будућег мандатара ГЕРБ-СДС и парламентарних фракција настављени су данас састанком са представницима коалиције БСП-Уједињена левица. Преговарачки тимови обе стране сложили су се да је Бугарској неопходна..
Коалиција ГЕРБ-СДС започела је преговоре са осталим парламентарним странкама о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања. Састанци се одржавају уочи доделе првог мандата од стране председника Румена Радева највећој парламентарној..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..