На Илиндан бугарски пивари славе свој професионални празник. Такво поклапање није случајно, пошто је пророк Илија заштитник и бугарских пивара. Ове године обележавамо три јубилеја у чије име свакако треба наздравити. А наиме, у 2016. славимо 135 година пивске индустрије у Бугарској, 60 година зитологије и 25 година од оснивања Савеза произвођача пива код нас.
Данас се у Бугарској производе десетине врста пива и без обзира на велике увозне брендове, већина Бугара пије пиво домаће производње. Најтраженије је светло, а у последње време је и непастеризовано пиво такође добило на популарности. Извршни директор Савеза произвођача пива у Бугарској Ивана Радомирова је ову све популарнију врсту пива назвала „винтиџ,“ а очекивања су јој да ће оно постајати све траженије код нас. Када је реч о конзумирању пива, Бугарска се налази у златној средини у поређењу са осталим европским земљама. А градови Русе и Монтана се сваке године утркују ко ће се окитити титулом најлојалнијег конзуматора пива, тренутно је град Русе на лидерској позицији. Велике пивопије су и становници Бургаса, Варне, Плевена и Софије. Бугарке још нису успеле да разбију стереотип о пиву као „мушком пићу,“ тако да представници јачег пола на нашим ширинама и даље држе прво место по конзумацији пива. Мушкарци конзумирају овај хмељни напитак скоро 13 пута месечно, док жене за њим посежу тек 5 пута у месецу. Последњи подаци које је Савез произвођача пива објавио показују да љубитељи пива преферишу стаклене боце које ће у најскорије време постати популарније него донедавно омиљене пластичне боце. Зашто смо повратак стаклених боца означили као радосну вест? Према пиварима, „стакло“ је класика илити нека врста традиције због чега се и најбоље уклапа у атмосферу тог пријатног доживљаја, а поред тога најдуже чува квалитет пива. Када смо већ код масовне производње, свакако морамо поменути и економску страну тог процеса. Како бугарско пиварство утиче на привреду, питали смо Ивану Радомирову:
„Бугарска пивска индустрија даје озбиљан допринос бугарској привреди, не само због директне запослености коју генерише овај сектор или због плаћања акциза и ПДВ, већ и зато што за производњу и продају пива ангажује изузетно велики број људи. Прорачуни показују да је око 7.800 особа индиректно запослено у производњи материјала и сировина за пивску индустрију. Број запослених у трговини премашује 23.000. Што се доприноса и пореза тиче, у буџет улази око 341 милион лева (170,5 млн евра) годишње од производње и продаје пива.“
Извоз бугарског пива повећан је за 15 посто у последњих неколико година, а најчешће се наше пиво пије у суседној Румунији.
Често постајемо сведоци промене дизајна и облика амбалаже и налепница. Зашто је то тако?
„С једне стране је амбалажа од посебне важности за очување квалитета сваког производа, поготову када је реч о храни и напицима. Паралелно с тим, можемо рећи да се произвођачи труде да унапреде дизајн амбалаже како би она била привлачнија потрошачима, те улажу у повратну амбалажу. Тренутно на нашем тржишту имамо стаклену амбалажу мале тежине, која је веома погодна за употребу и рециклажу. Појавиле су се нове флаше које побуђују мало другачија осећања код клијената,“ коментарише гђа Радомирова.
Генерални секретар Европског удружења произвођача пива, познатијег као „Пивари Европе,“ Пјер-Оливије Бержерон је специјални гост на овогодишњим прославама. Ево шта је он рекао о бугарском пиварству:
„Бугарска је на први поглед сасвим обична земља, али има и нечег посебног у њој – овде традиција и наука о пиву и пиварству иду руку под руку. Приметне су велике инвестиције у универзитетска истраживања пива, чији се користи огледају у високом квалитету бугарског пива. Последњих 60 година обављено је много истраживања на високом нивоу. Ако живим у Бугарској, био бих задовољан понудом пива. Овде су постигли добар микс домаћих пива са потписом и мање познатих пива. То је од посебне важности јер на тај начин конзуматор има велики избор.“
Ускоро ћемо моћи онлајн проверити колико калорија и које све састојке садржи пиво које смо изабрали. Поводом празника је Савез произвођача пива у Бугарској упутио честитке и жеље да и након 135 година људи овај дан дочекују са осмехом.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Луиза Лазарова, БГНЕС
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..
Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..
Самоодрицање, поштење, борбеност и вера у право на националну слободу и достојанствен живот врлине су чије оличење представља Васил Левски, једнан од..
Међународни конгресни центар у Бургасу дочекаће више од 40 бугарских и страних произвођача вина на 12. издању Фестивала „Wine and Spiritis Fest Burgas.“..
У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кади Боаз. Организатори..