1985. године археолог Васил Николов је почео истраживања неолитског насеља у софијској четврти Слатина. Повод је била изградња трамвајске линије на том месту, а истом приликом је откривен културни слој древне насеобе. Екипа археолога наишла је на остатке простране куће. „Испоставило се да је то највећа кућа из VІ миленијума пре Христа која је икада откопана на европским просторима. По мишљењу проф. Николова на том месту је поникла прва европска цивилизација, конкретније део ње. То се догодило досељавањем ратара и сточара из предње (југозападне Азије). Разлог сеобе су по свој прилици биле неповољне климатске промене у том делу Азије крајем VІІ и почетком VІ миленијума.
„Климатске промене су приморале ово становништво да крене преко Егејског мора према Балкану, да настави кроз долине Месте, Струме и Вардара и да тако продре на територију централног Балкана – каже Васил Николов. Затим су се ти ратари и сточари из Азије доселили и на источни Балкан – настанивши Тесалијску долину и територију северне Грчке. У том подручју се у VІ и V миленијуму развила култура која се идентификује као прва европска цивилизација. Начин живота досељеника постепено се променио и прилагодио овдашњим условима. С временом њихова култура се почела све више разликовати од оне која се у исто време развијала у Малој Азији.”
И тако су у доба халколита (камено бакарног доба) на територији данашње Бугарске постепено почела ницати стална насеља. Једно од њих је Провадија, недалеко од Варненског језера, где је откривен рудник камене соли. У том подручју је откопана и чувена халколитска некропола у којој су пронађени софистицирани примерци металургије и посебно најстарије технолошки обрађено злато у свету. Археолошки наласци говоре нам о развијености и организацији друштвеног система. Први пут се у Европи појављује снажна хијерархизација друштва, истиче проф. Николов.
Које су вештине поседовали ови древни људи ако је судити по артефактима откривеним у Слатини?
„Ти људи су се бавили земљорадњом и сточарством, али откриће које највише запањује је архитектура насеља која је у поређењу са осталим насеобама из истог доба на изузетно високом нивоу. Остали смо запрепашћени када смо 1985. г. открили ову грађевину, површине 117 квадратних метара. Она се изучава на курсевима праисторије у многим европским и ваневропским земљама. Ове године смо за време раскопавања најранијег насеља на овој локацији открили две грађевине, веће од оне прве. Прва, чија је површина 140 квадратних метара, у целини је истражена. Друга је још већа (око 160 метара квадратних) – она је такође већим делом проучена. Није за веровати да су крајем VІІ миленијума, дакле пре више од 8 хиљада година, ти људи поседовали толико развијене архитектонске и грађевинске вештине. За пружање чвршће потпоре користили су дрвене стубове, за побољшање приоњивости на глатким подлогама употребљавали глинени раствор, изградили су двосливни кров који боље штити зграду од атмосферских утицаја. Једна од тих зграда коју смо истражили ове године састоји се од три скоро једнаке просторије свака од којих има куполну пећ, простор за припремање хране, млин од камена и више складишта за житарице. Она су пуна угљенисаних зрна. Узрок је пожар у коме је изгорела кућа.”
Према мишљењу археолога пожар је могао бити изазван нападом или ритуалним радњама. Они су категорични да није у питању непажња, већ је пожар био умишљајан. И прва зграда откопана 1985., и ове две које су сада проучене, припадају истом насељу. Удаљене су једна од друге око 30-35 метара. У нераскопаном простору је сасвим могуће открити још две или три велике куће. Оне су највероватније такође страдале у пожару.
Проф. Николов има идеју за чије је остварење потребна помоћ општине града Софије и Бугарске академије наука. Он је наиме предложио да се од очуваних делова древне насеобе изгради праисторијски парк почев од реконструкције велике куће истражене 1985. г. у њеним реалним размерама. „Мислим да је најбоље да се кућа обнови у њеном оригиналном облику, без икаквих измишљотина. Желео бих да овај парк постане привлачно место за децу. Да имају прилике да узму у руке камена оруђа, да виде млин од камена, куполну пећ и све остало, да стекну представу о начину живота у праисторијско доба и да запамте како је бугарско поднебље било постојбина прве европске цивилизације...”
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: WikipediaИнститут за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..