Фигуре у облику змија исклесане у стенама хиљадама година чувају тајне у неприступачним шумама. Верне својим паганским боговима, оне чувају стражу напуштеном светилишту које крије знање о старим цивилизацијама.
Тзв. Змијски град код села Срница у близини града Хаскова је 1. јуна ове године први пут скинуо вео тајне са загонетки скривених на његовом подручју. Тада је група новинара на челу са Паулином Миховом отпутовала за култни комплекс „Орлове стене“ у намери да га сними. Али као да се прст судбине умешао у све то и екипа је дуго лутала шумом.
„У једном тренутку смо се нашли усред ничега, на неком неприступачном месту, прича Паулина Михова. Тада сам видела стене и мислила се каква су она удубљења на самом врху. Знала сам да она обично указују на присуство светилишта. И док сам их радознало посматрала неколико змија се омотало око мојих ногу – водених змија пошто је у близини била река. Одлучили смо да снимамо дроном и тада смо видели змијске главе исклесане у стени. Грубом рачуницом, реч је о комплексу чија површина износи 800-900 метара, а смештен је у полукругу. У питању је место Дикилиташ надомак села Срница, која се налази у близини комплекса „Орлове стене“ и праисторијског комплекса у селу Ночево”.
Гледано одозго, јасно се виде змијске главе, људски профили, степенице, удубљења исклесана у стенском масиву, а исто тако и формација у облику паралелепипеда, пећина. Како би одгонетнули тајне које чува комплекс, у помоћ је ускочила проф. Ана Радунчева, археолог, члан Института за археологију при Бугарској академији наука и истраживач древних светилишта на подручју Источних Родопа.
„Ово није град, већ читав низ стена у којима су уклесане змије или фигуре са људским телом и змијском главом, категорична је проф. Радунчева. У поређењу са другим таквим местима овде их има пуно и представљају новооткривени део који припада Родопском систему праисторијских светилишта.“
Према проф. Ани Радунчевој, има више од 250 сличних култних комплекса раштрканих по Родопима. Она је убеђена да су пронађене змијске фигуре настале око осмог хиљадулећа пре Христа. По њеним речима, људи који су саградили светилиште код Срнице припадали су напредном друштву које је на мистериозан начин нестало у четвртом хиљадулећу. И без обзира на то што су још тада биле видљиве прве клице светске власти, у њему је ипак водеће било духовно начело, тачније – ауторитет паганских свештеника.
У прилог томе иду исклесане у стени степенице које воде до неба. На самом врху су стајали тадашњи духовни прваци.
„Змија је персонажа која је приказана кроз више аспеката у праисторијској духовној култури, објашњава археолог. Некада је змија чувала кости животиња принетих на жртву, а у другим случајевима је била покретач времена. Змија може бити и посредник између човека и Бога у основним култовима, посебно у онима који су се поштовали крајем камено-бакреног доба када је већ успостављена институција високог свештенства.“
У родопском светилишту Белинташ је такође пронађена огромна фигура змије са људским телом, око чијег врата виси маска са људским ликом, каже проф. Радунчева.
„Змијско“ светилиште ће још неко време бити загонетка за љубитеље теорије завере који већ причају о постојању енергетских поља и непознатих сила на том локалитету.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..