Село Даждовница се налази на шумовитом брду удаљеном неколико километара од града Крџалија. На изласку из града сликовити пут се благо пење узбрдо, а пред очима путника се отвара поглед на непрегледну водену површину хидроакумулације Крџали. На супротној страни ређају се стрме хридине вулканског порекла, широке долине са медитеранским растињем – то нас подсећа да улазимо у пределе источних Родопа.
Ту негде, у селу Даждовница, угнездио се Омладински центар арт покрета „Круг“ – асоциација која спроводи различите иницијативе уз учешће савремених уметника. Покрет је основан у Крџалију пре 18 година, сада располаже изложбеном салом у центру града. Арт кућа је члан мреже Европских омладинских арт кућа, а постоји већ 12 година. Досада она је угостила више од 920 уметника – сликара, вајара, фотографа, преводилаца, редитељa, истраживача уметности. Дуголетност овог подухвата резултат је дугорочне визије и посвећености организатора, који нису међу онима који олако прелазе преко пројеката. Радост Николајева је оснивач и уметнички директор Арт куће.
Питали смо је како се кућа афирмисала као креативни центар који остварује размену уметника из целог света?
„На почетку је то био само експеримент, јер нисмо ни замишљали да имамо потенцијал за нешто веће. Бавили смо се уметношћу у отвореним просторима, а првобитна наша идеја је била да нађемо неко пригодно место у источним Родопима, тачније неку оронулу зграду коју бисмо умотали у стихове и цртеже. Очекивали смо госте – четрдесетак младих ликовних уметника из Холандије, Италије и Грчке и желели да организујемо наше активности на отвореном, без публике, да будемо само ми и небо. Обилазили смо села у потрази за пригодном напуштеном општинском зградом, каквих је било напретек после такозване "Велике екскурзије" (принудног исељавања етничких Турака крајем 80-их година прошлог столећа (прим.ур.)“.
Уз подршку општине и Швајцарског културног програма у Бугарској, арт центар је смештен у згради бивше медресе (муслиманске духовне школе), која се налази у дворишту џамије. Тамо је средином 50-их година отворена основна школа. Волонтерским радом стогодишња зграда је ремонтирана и преуређена, а госте је почела да прима 2005. г.
Једна од жеља организатора је боље упознавање гостију и мештана, контакт са људима и његов утицај на стваралачки процес. У арт кући поред уметничких дела можемо видети и збирке старих фотографија турских породица из оближњих села, тканина и кућних уређаја, као рецимо велики аван у коме се туца пшеница за кешкек (keşkek) – источњачко јело од кокоши и пшенице.
Арт покрет сваке године објављује конкурсне теме које привлаче ствараоце из целог света. Закије Исмаил Алиосман и Галина Димова су задужени за културне експедиције и вођење документације, као и за саму арт кућу. Галина води бригу о гостима, а помаже им и у контактима између њих и локалних становника. Она је и сама ликовна уметница.
Упитали смо је како иде пројекат и шта остаје после гостовања уметника.
„Веома је битно да се они који долазе без обзира колико су талентовани као уметници уклопе и амбијент. Први пут се то догодило са једном групом Француза из Бордоа и Париза. Приредили су изложбу којом су дотакли срце и душу људи у Даждовници. Они су се на 12 дана утопили у живот села, а да им није била потребна помоћ преводилаца. Направили су инсталације у којима су људи села први пут препознали себе, онако како изгледају у свакодневном животу, на сликама урађеним на естетски начин упркос сиромаштву у којем живе. Снимљени су као свеци, свако са својим именом; тада сам први пут схватила шта значе француска естетика и поштовање према човековој личности. Оставили нам су зборник личних прича и фотографија“.
Бугарски студенти архитектуре из Софије остварили су пројекте о обнављању кућа у Даждовници. „Нису то просто лепе фотографије – каже Гаља - него квалитетан технички рад - пројекти са скицама.“
Професор Џенђ Лејки из Сан Франциска у сарадњи са тимом из Мађарске и Јапана направила је тродимензионалну кућу у облику казаљке уперену према небу, замишљену као реплику арт куће. „Житељи Даждовнице су имали прилику да виде како су странци мукотрпним радом дигли ову инсталацију, радећи по осам часова дневно“, прича Гаља. Ово дело је нашло место и у часопису „American craft”.
Многи гости остају заљубљени у ово место и опет се враћају. Међу љима су познати домаћи фотограф Зафер Галибов и сликар Марио Лишевски из Берлина као и мајстор пејзажне фотографије Владимир Донков.
Од села Даждовница пешице се стиже до запањујућих удубљења у стењу које у давна времена овде исклесала људска рука. Претпоставља се да су то била светилишта или места на којима су Трачани сахрањивали своје мртве. Ту недалеко су пећина Утроба и мноштво еко-стаза које повезују различите делове Родопа. Посетиоцима је посебно занимљиво ако се овде нађу у данима одржавања Фестивала назувица, који се организује првом суботом септембра, опет на иницијативу арт покрета „Круг“.
Превела: Ана Андрејева
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..