Стваралаштво проф. Петра Љондева је права класика у жанру дечјих и фолклорних хорских песама. Познат је и његов огромни допринос у области музичке фолклористике. Док је био научни сарадник Института за истраживање уметности при Бугарској академији наука он је обилазио земљу и записао и забележио ноте 40.000 народних песама и инструменталних мелодија.

Ево шта проф. Петар Љондев прича о својој професионалној припреми и образовању:

- Учио сам у мом родном граду Харманлију. Када сам напунио 14 година отац ме је са сестром Магдалином, која је врсна пијанисткиња, одвео у музичку школу у Софији. Имао сам одличне учитеље виолине. Када сам касније почео студије на Музичкој академији сањао сам да постигнем нешто посебно у уметности. Срећом, након свега 2 године отворен је смер за музикологе и композиторе. Држао сам веома тежак испит. Од педесетак кандидата примили су само пет. То је било 1957. г. Композицију сам учио код најистакнутијих домаћих педагога и уметника: Веселина Стојанова, Парашкева Хаџијева, Марина Големинова, Здравка Манолова. А Стојан Џуџев – можда најистакнутији бугарски музиколог – био је мој учитељ народне музике. Написао сам студију која је постала и мој први студентски рад, а одштампана је и као књига. Још док сам био студент добио сам позив са Института за музикознање, како се онда звао. А онда сам 32 године провео тамо, а затим сам кренуо новим путем, почео сам да компонујем.

Омладински сан проф. Љондева да ствара музику се најзад обистинио, а овенчан је и престижним наградама. Његове фолклорне песме су и на албуму „Мистерије бугарских гласова“ Марсела Сељеа који је 1990. одликован „Гремијем“.

- Захвалан сам саставима који изводе моја дела. Мало познат је један диван бугарски диригент и музиколог Љубен Ботушаров. Он је први пут дириговао моју песму „Ерген деда“ и снимио је за Бугарски национални радио у пратњи тапана и дрвених кашика. А о Марселу Сељеу треба да кажем да је он веома заслужан за развој бугарске музике. Захваљујући њему она је обишла цео свет. За мене је било велико задовољство када ме је позвао да га посетим у Швајцарској. Била је дивна недеља, скијали смо се у Алпима. Никад нећу заборавити те тренутке. Он ме је примио у свој дом, упознао сам његову супругу која је наставила његов племенити рад и после његове смрти. Као и са сином Александром који данас такође пропагира бугарску музику. Марсел Сеље је много тога дао Бугарској.

Ове године проф. Љондев обележава свој 80 рођендан, што је, свакако, повод за празник и свођење биланса:

- Срећан сам да сваког дана чујем да се моје песме изводе у некој новој држави. Сада већ желим да се бавим само компоновањем. То ми најбоље иде. Почетком године сам одлучио да напишем нове дечје песме и за 4-5 месеци сам створио њих око 50 на текстове једне моје талентоване студенткиње и дивне песникиње.

Превод: Александра Ливен