У народним схватањима је Преображење Господње (6. август) празник који се сматра границом између лета и јесени. Промена временских услова је изузетно битна за ратаре и сточаре. Људи примећују да дан постаје све краћи, змије и гуштери се враћају у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. Стога се каже да се на Преображење дан „прелама,“ окреће леђа лету а осмехује се зими.

Подсетимо да се Преображење Господње слави за време Богордичиног поста, уочи Велике Госпојине (15. августа). Према јеванђелским сведочанствима, Исус Христ је са собом повео тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, у галилејску гору Тавор. И док се молио Богу лице Спаситеља се изменило – „…лице Му је засјало као сунце, а хаљине Му постале беле као светлост.“

На Преображење домаћице не смеју прати. На тај дан се не једу купине и грожђе. У традиционалној култури Бугара грожђе ужива велико поштовање, притом не само плодови, већ и винова лоза. Стога је она чест мотив у бугарском везу, дуборезу и иконостасима. А вино, заједно са хлебом, важи за најчистију ствар на свету. „Хлебом и вином се мађија не чини,“ каже наш народ.

Према легендама, купина је ђавоље дело, без обзира на то што се од ње справљају укусна слатка, сирупи и др. А немојмо помињати да се у народној медицини користе не само плодови – свежи или суви, већ и њени листови. Дивља купина, према траварима, лечи прехладу, болести усне шупљине, респираторног и пробавног система, помаже особама које пате од проширених вена, дијабетеса и других обољења. Према легенди, коју је поделио истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов, ђаво је створио купину да би „засенио“ грожђе које је Божје дело. И пошто купина сазрева раније него грожђе, ђаво ју је користио како би привукао и намамио људе да му се придруже.“ Због тога нико не сме „да једе купине све док не сазри грожђе,“ забележио је Димитар Маринов.

Рано ујутру на Преображење људи односе у цркву прве гроздове. Служи се обред освештања грожђа након чега га жене деле члановима породице, суседима и пријатељима. У неким местима се поред грожђа освештавају и лубенице, јабуке, крушке и друге воћке.

Након освештања плодова, укида се забрана једења купине. Капанци (реч је о малој етнографској групи која насељава подручје око града Разграда) на тај дан не једу црно грожђе и лубеницу јер ће се по лицу онога ко их је појео појавити ружни трагови и ожиљци.

У народу се веровало да се уочи празника на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Нада за светлоносно преображење држала је будним људе у ноћи пред празник. У неким местима су мајке терале децу да гледају у звездано небо да не би пропустила тренутак отварања „Божјих врата“ и да се помоле за здравље у благостање. 

6. августа се природа мења, а то је прилика да се и људи промене или макар да покушају.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова