Другу годину узастопно у суботњим данима августа Градска библиотека Софије отворила је у парковима главног града летње читаонице назване „Зелена библиотека”. Прво читање на отвореном одржано је 6. августа од 10 до 15 часова у Борисовом врту. Следећа окупљања ће бити 13. овог месеца у Јужном парку, затим 20. у башти испред споменика совјетским војницима и 27. августа у парку „Заимов”. Посетиоцима ове приредбе организатори издају бесплатне чланске карте за Градску библиотеку за рок од годину дана.

Ове године има и неких изненађења једно од којих је то што сваком издању „Зелене библиотеке” присуствују познати књижевници, музичари, ликовни уметници. Млади бугарски аутори читају своја дела и деле књиге са аутограмима. 6. августа њих је било четворица: Августин Господинов, Иван Ланџев, Јордан Ефтимов и Петар Чухов. У наредним суботама учествоваће Бојко Ламбовски, Кристин Димитрова, Марин Бодаков и други. Музичари пак одржавају бесплатне часове из свирања на неком инструменту за све који то желе.

Марија Бранкова – шеф сектора „Библиотечке збирке” Градске библиотеке Софије каже да посетиоци дају препоруке о даљем развоју летњих читаоница:

Од педесетих до осамдесетих година 20. века Софијска библиотека је сваког лета уређивала рад летњих читаоница. Они који су у поодмаклим годинама добро се сећају тог времена и дају највише препорука. Поред књига на располагању читаоцима су и периодичка издања. Имајући у виду да су већина посетилаца бабе и деде са унуцима или родитељи са малом децом предвидели смо махом романтична штива, кулинарске и здравствене магазине… Водимо рачуна о жељама и препорукама наших читалаца.

Највећа група посетилаца летњих читаоница су деца предшколског  узраста или таква која посећују основну школу. Зато и организатори брину о социјалној функцији ове иницијативе. Градска библиотека учествује у два пројекта за заштиту културног наслеђа Софије. За 2015. г. регистровано је скоро 300 000 долазака у библиотеку. Број издатих чланских карата је 35 352, а ново регистрираних читалаца је 11 660, од тога готово 35 процената су ученици и студенти. То представља раст од 10 одсто у односу на прошлу годину. Ево шта каже Марија Бранкова:

Овај раст је можда резултат и мобилне верзије нашег електронског каталога као и дигиталних услуга које нудимо. Тренутно учествујемо унеколико пројеката о дигитализацији културног наслеђа главног града у сарадњи са Софијском ликовном галеријом и Музејем Софије. Наш циљ је да постанемо највећи дигитални центар културне ризнице Софије. У току је дигитализација једног дела наших најдрагоценијих издања. Други пројекат изводимо у партнерству са Институтом за књижевност Бугарске академије наука и Националним музејем књижевности. Његов наслов је „Бугарска књижевна класика – знање за све”, а реализује се у склопу једног норвешког програма. Развој технологија према нашим опажањима побуђује интересовање за читање. Само мобилна верзија електронског каталога која је доступна од годину дана довела је до троструког раста коришћења базе података у року од свега два месеца. На наше изненађење млади који долазе у нашу библиотеку не занимају се искључиво за информациони ресурс него и за књиге. То је тако зато што располажемо скоро свим књигама које су икада издате у Бугарској као и многим ретким издањима. Поред књижних наслова, нудимо и богат фонд нотних издања и грамофонских плоча чија је дигитализација такође у току. Понос нам је што поседујемо прву грамофонску плочу велике даме бугарске забавне музике Лили Иванове. На нашу радост све су то ствари које маме читаоце да дођу у нашу библиотеку.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС, БТА