Неочекивано током летње политичке паузе екстрадиција једног турског грађанина из Бугарске изазвала је тензије међу домаћим институцијама. Изрученог лица Абдулаха Бујука турске власти сматрају чланом организације Фетулаха Гулена који живи у САД,  а кога оптужују као организатора покушаја војног преврата 15. јула. Турска страна је затражила изручење Бујука још пре покушаја пуча образлажући свој захтев тиме што се против њега води истрага о тероризму и прању новца, али бугарска страна није удовољила том захтеву који је Апелациони суд у Софији одбацио у марту. У међувремену крајем фебруара Бујук је поднео Председништву Бугарске захтев за политички азил. Тај захтев је одбијен 27.јула - 12 дана после покушаја преврата. Док је Бујук чекао одговор на поднети захтев, тромесечни рок његовог законитог боравка у Бугарској је истекао и он је био задржан због нерегуларности својих идентификационих исправа када је заустављен приликом "рутинске контроле" МУП. Уследила је хитна примопредаја Бујука на граничном прелазу Капикуле, а да му није омогућено да уложи жалбу на одлуку о изручењу. За овакву врсту неправилности Европски суд за људска права са седиштем у Стразбуру већ је кажњавао Бугарску.

Догодило се тако да је у односу на захтев Турске коме бугарски суд није удовољио, донета административна мера извршне власти која задовољава подносиоца захтева. Правници тврде да је у случају правоснажне судске одлуке којом је одбијање изручења образложено опасношћу да у Турској Бујук постане објекат радњи које се косе са основним људским правима, његова предаја турској страни противправна. Адвокат за људска права Михаил Екимџиев је поступак изручења чак упоредио са мафијашким киднаповањем. Заштитник грађана Бугарске Маја Манолова је овај случај прокоментарисала овако – хитним изручењем турског грађанина из Бугарске којим је истом онемогућено да изјави жалбу суду, Министарство унутрашњих послова је погазило међународно право, Устав републике Бугарске и Закон о избеглицама. Она је инсистирала да МУП почне да извршава своју законску обавезу да обавештава заштитника права грађана и организације за заштиту људских права када предузима такве административне мере.

Околности под којима је екстрадиција извршена изазвале су сумње да је турски грађанин предат Турској у замену за обећање Анкаре да не допушта да избеглице навале на турско-бугарску границу или у замену за враћање турског грађанина који је усмртио двоје мотоциклиста на бугарској територији, а касније побегао из кућног притвора. Министарство унутрашњих послова је одбацило ове сумње и уверило да је изручење обављено после прибављања мишљења Интерпола, а ова мера је извршена из разлога националне безбедности. У покушају да овај случај омаловажи, званични представник МУП је истакао да је од почетка године по истом поступку Турској предат 31 њен грађанин, а из Бугарске је изручено преко 500 странаца. Пропустио је само да прецизира да ли су и они попут Гулена били објекат политичких оптужби у својој домовини, што је суду дало разлога одбити захтев за екстрадицију.

Овај случај се већ почео и политизовати. Потенцијал за политизацију носи сама чињеница да је непосредно пре изручења турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу изјавио да ће упркос званичном одбијању суда ипак доћи до екстрадиције. Истини за вољу постоји више  политичких снага у Бугарској заинтересованих за промену односа са Турском, још је жива успомена о настојању да се дискусија на ову тему прогура у Парламенту, а поред тога предстоји и кампања за избор председника Бугарске.

У међувремену случај Бујука већ има и међународни одјек. На великом митингу председник Реџеп Ердоган је навео Бугарску као пример државе која је удовољила захтевима Турске и  предала лице за којим се трага због његовог учешћа у покушају преврата. Пример, на који Грчка за сада не жели да се угледа када је у питању захтев за изручење неколико припадника турске војске који су после покушаја пуча потражили азил у Грчкој. САД такође не пристају да изруче Фетулаха Гулена. Макар и не доводећи у везу своју изјаву са случајем Бујука, високи комесар УН за људска права Зеид Раад ал Хусеин оптужио је Софију за систематска кршења људских права путем криминализације имиграната и истакао да „политика Бугарске изазива озбиљну забринутост у погледу поштовања међународног права у земљи“. Исто тако без неке везе са конкретним случајем премијер Бојко Борисов је изјавио да је његов велики циљ да учини како би Турска третирала Бугарску на начин различит од свих осталих земаља Европе, јер кад би Турска престала бити сматрана за мигранте сигурном земљом, најближа сигурна држава постала би Бугарска. У том случају снагом међународних споразума из Западне Европе ће јој бити враћено 400-500 000 миграната, које она нема ресурсе да прихвати.

Превела: Ана Андрејева