У ствари, тема је била још увек непозната номинација владајуће партије ГЕРБ за председника и потпредседника државе када је у телевизијском интервјуу премијер Борисов забринуто изјавио да се Бугарска налази у изузетно сложеној спољнополитичкој ситуацији. Можда је он овим речима хтео да јавност припреми за лик следећег председника и главнокомандујућег оружаних снага као гаранта безбедности и мира у земљи. А можда чак у овом лику види самог себе. Још увек се не може рећи да ли је заиста тако, али једно је сигурно – тешко да ће из овог сложеног геополитичког сукоба Борисов изаћи без претрпљене штете и као премијер и као председник Републике.

Прошле недеље је у Санкт Петербургу одржан дугоочекивани састанак између руског председника Владимира Путина и шефа турске државеРеџепа Тајипа Ердогана. Иако индиректно, од исхода преговора зависе будући односи нама суседне државе Турске и ЕУ имајући у виду преговоре о приступању ЕУ који трају већ 53 године и који тренутно тапкају у месту. Разговоре у Санкт Петербургу поред Брисела пажљиво је пратила и Софија јер су тамо између осталог разматрани и енергетски пројекти који се директно тичу Бугарске. Као за сваку другу државу, тако и за Бугарску енергетске испоруке су од кључног значаја. Шта више – када земља 95% својих енергетских потреба покрива из Русије, оне имају и геополитичке димензије. Ова енергетска зависност се не допада нити Бугарској, нити њеним партнерима с ове и оне стране Атлантика. Она је и главни разлог за честу промену курса бугарске енергетске политике већ деценијама заредом у зависности од тога да ли је у Софији на власти социјалистичка, односно проруска влада или земљом управљају конзерватори који су прозападно расположени. Када је пре 14 година бивши председник Бугарске социјалистичке партије /БСП/ Георги Прванов изабран за председника државе у Бугарској је почела ера његовог тзв. "великог слема" у енергетици. Реч је о три велика руска енергетска пројекта – о НЕ "Белене", гасоводу "Јужни ток" и нафтоводу "Бургас-Александруполис". Ниједан от њих са данашњим даном није реализован, али сва три и данас не силазе са политичке сцене. Против три мегапројекта протестују не само десничарски политичари у Бугарској, него и у САД и ЕУ. Председник владе Бојко Борисов је првобитно такође био на страни противника "великог слема". Чак је недавно на конференцији са америчким пословним људима у Софији поносно рекао да је Бугарска обуставила руске пројекте. Међутим, уочи састанка између Путина и Ердогана премијер је променио курс. Позивајући се на став Европске комисије о поштовању законодавства ЕУ, председник бугарске владе ипак допушта изградњу како НЕ "Белене", тако и одмрзавање пројекта "Јужни ток", па чак и нафтовода "Бургас-Александруполис".

Овај заокрет у енергетској политици се може објаснити страхом од конкуренције на регионалном тржишту која се већ оцртава и коју видимо у Русији и Турској. Ако се завађене стране, Москва и Анкара, заиста помире, Бугарска би се нашла на страни губитника. У Санкт Петербургу је разматрана изградња нове нуклеарне електране у Турској која би била довољна да покрије потребе региона за електричном енергијом. Ако се то оствари, нестаће наде Бугарске да ће извозити струју произведену у НЕ "Белене". Сличан сценарио се може очекивати и за гасовод "Јужни ток" који од децембра 2014. г. има своју алтернативу звану "Турски ток". Након разговора са Ердоганом у Санкт Петербургу руски председник је изјавио да зна о намерама Бугарске за оживљавање гасног пројекта, али је затражио да наша земља положи "армиране гаранције" за његову реализацију. А ова изјава уопште не звучи као сагласност.

С обзиром на отопљење односа између две доскора непомирљиво завађене земље – Русије и Турске, Бугарска се нашла у незавидном положају губитника. Али, ништа нас не сме изненадити – на нашим географским ширинама доследност у политици се ретко сматра претпоставком за успех у остварењу националних интереса. Лично премијеру Борисову, који још увек није одлучио да ли ће се кандидовати на председничким изборима ове јесени, евентуални избор би могао гарантовати известан мир, али ће питање ко ће после њега вадити кестене из ватре остати отворено.

Превод: Албена Џерманова