Смештен међу планинским брдима, са неколико седих монаха или монахиња, утонуо у тишину и успомене – тако обично мислимо о бугарским манастирима. Због тога пријатно изненађују дечји жагор, смех и несташне игре којима нас дочекује Кремиковски манастир Светог Георгија Победоносца.
У ствари, ко је рекао да игре сметају хришћанским врлинама? Господ нас учи да не сметамо деци да улазе у храм, каже игуман манастира отац Серафим Јанев. Заједно са својим истомишљеницима он поново доказује да дечји православни кампови не само што су могући, већ и бескрајно корисни за малишане и они их очекују с великим нестрпљењем. Идеја о православним камповима родила се када је отац Серафим посетио децу у школи у Горној Малини:
- Видели смо да деца уче пуно корисних ствари, али их савремено образовање претвара у машине пуне меморије. Свакако, малишани уче све што ће им касније помоћи да лакше успеју у земаљском животу. Али у овом материјалном свету човек није једноставно материја. Главно је да буде човек, да буде моралан човек. А то је нешто чему не уче у школи. Због тога се родила и наша идеја. У манастиру, далеко од световног, у различитијем окружењу, где нема рачунара, деца ће погледати на живот на различитији начин. Тражиће одговор на питања зашто живимо, шта то значи да будемо људи и како да се један према другоме односимо. Нема места за агресију, завист, прекоре. Свако треба да тежи да ради као човек. Настојимо да научимо децу да се друже. И успевамо у томе.
Православни камп у Кремиковском манастиру ради по четврти пут. А иначе, први пут у земљи је приређен пре две деценије, када се тог подухвата латио Хаџидимовски манастир код Гоце Делчева, а трошкове је сносила Неврокопска епархија. Од прошле године иницијативи се придружио и Кукленски манастир код Пловдива, само што тамо кампови трају краће. У Кремиковском манастиру деца проводе 7 дана у учењу хришћанских вредности, а преко беседа и занимљивих игара стичу нова основна знања о православној вери.
Да ли је тешко отварати сличне кампове на више места?
На ово питање опет одговара отац Серафим Јанев.
- Данас је распрострањено схватање да је Црква – зграда, а свештеници – службеници у њој. То није исправно, јер смо у ствари сви ми Црква – и свештеници, и верници. И тек када се ујединимо као права, жива Црква, као људска заједница – могу да нам се десе лепе ствари. Радостан сам да у нашем манастиру постоји слична заједница, јер се такав камп не организује лако. Не говоримо само о могућности да деца проведу недељу дана у манастиру, већ о средствима за материјале за камп, за храну. Осим тога имамо и учитеље који су, Богу хвала, изврсни професионалци. Они нису једноставно богослови, већ педагози, психолози, логопеди и помажу деци да преброде своје духовне проблеме.
Ближи се крају летњи распуст и црквена година. Идућег лета отац Серафим Јанев и Браницки епископ Григорије опет ће тражити подршку како би окупили децу у храму, у једном од најстаријих манастира Софијске свете горе. И сигурно ће успети, јер им је ствар племенита. Према оцу Јаневу, оно што може да направи Црква за децу, јесте да их одучи од агресије и да им покаже духовну страну света. Материјално не треба да буде наш основни циљ, јер ћемо потрошити живот у потрази за остварењем лажних идеја о благостању. Можемо да научимо децу свему, али њима неће бити од користи да их претворимо у машине.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архива
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја...