Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Олимпиjскe медаље. Али које?

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Сви су погледи сада упрти ка Рију. Сви јуре победу. И ми желимо да се наши представници оките одличјима. Након подужег чекања Бугарска је освојила своју прву медаљу у рвању слободним стилом код жена. Елица Јанкова је у двобоју са представницом Аргентине извојевала бронзу. И док се ми надамо да нас обрадују и други наши учесници на Олимпијским играма, једна друга врста олимпијаца враћа се са медаљама у Бугарску. Реч је о бугарским ђацима који заступају нашу земљу на олимпијадама знања из математике, хемије, биологије и других егзактних наука. Сваке године око 50 ученика учествује у 15 интернационалних такмичења.Прошле године национални олимпијски тимови Бугарске који се такмиче у природним наукама донели су Бугарској 67 медаља. Кључ успеха лежи у упорном раду и дугој припреми који се организују уз помоћ Удружења вођа олимпијских тимова на такмичењима из природних наука. Оно већ 6 година активно суделује у организовању обука, пракси и припреми специјализованих курсева из одговарајућих научних дисциплина. Ове године учесници националног тима вратили су се са Међународне биолошке олимпијаде у Ханоју, Вијетнам са једном сребрном и две бронзане медаље. Бугарска има дугу традицију у тој области. Она је једна од шест држава-оснивачица Биолошке олимпијаде 1989. г.

Шта представља Биолошка олимпијада сазнајемо од вође тима доц. Албене Јорданове.

Интернационална биолошка олимпијада састоји се од два велика испита. Према пропозицијама први испит се одржава у четири лабораторије у којима се решавају практични задаци. Онда следи теоријски испит. Сваки од њих траје цео дан. За време практичних вежби сваки такмичар мора да реши велики број задатака у току свега 90 минута. Потребна је примена многих савремених метода које се користе у биологији – оне далеко премашују ниво знања стечених у школи. Ангажујемо већ припремљене такмичаре који су међу најбољим младим биолозима у Бугарској. Неки од њих су учествовали у олимпијадама још у основној школи, а у вишим разредима гимназије се посебно истичу на националном нивоу што погодује њиховом добром представљању на међународним такмичењима.“ – истиче доц. Албена Јорданова.

Никола Тодоров, доц. Албена Јорданова и Викторија Христова

Биологија нам је једноставно омиљени школски предмет – каже Никола Тодоров, добитник бронзане медаље са Међународне биолошке олимпијаде. О тешкоћама кроз које пролазе док се припремају за такмичење и начину на који решавају постављене задатке прича Викторија Христова, која се такође окитила бронзом.

Ми смо ђаци Националне природно-математичке гимназије и имамо мало више часова из биологије него ученици у осталим средњим школама. Они имају тек два часа из ове дисциплине што је потпуно недовољно како за практичну, тако за теоретску припрему за такав ниво такмичења каква је Међународна олимпијада из биологије.“

Цветослав Георгијев (други слева) са тимом Буагрске у ХанојуВелику заслугу за све те успехе имају и професори биологије који пале варницу знања у срцима деце. У крајњој линији најважније је побудити интересовање младих, док су Олимпијаде додатни емотивни доживљај који их оснажује да се и даље усавршавају у тој науци. Овогодишњи добитник сребра Цветослав Георгијев први пут је учествовао на олимпијади из биологије пре годину и по дана, а дотле је био учесник интернационалних такмичења из математике. Решио је да ће по завршетку гимназије студирати медицину, а биолошке олимпијаде ће му помоћи да се на занимљивији начин припреми за те студије. Руководиоцима тима доц. Албени Јордановој, доц. Снежани Томовој и Радославу Александрову, докторанту на Институту молекуларне биологије јако би се хтело да се врате у време када је Цветослав био у седмом разреду, да открију његов таленат за биологију и сада у последњем разреду гимназије да он постигне оно о чему је одавно сањао – да освоји златну медаљу. За сада међутим није могуће да се бугарски такмичар окити златом. Који је узрок томе?

На жалост капацитети и могућности којима су располагале школе више не постоје. Једина шанса да се наши олимпијци упознају са методама савремене науке или да бар изврше дисекцију у присуству стручњака је да дођу у неку од лабораторија Биолошког факултета Софијског универзитета "Свети Климент Охридски". На теоријском испиту наши ђаци показују сјајне резултате, али у практичном раду заостају зато што брзина, сналажљивост, способност развијања менталне комбинаторике приликом извођења неког експеримента тражи дуже вежбање. Зато се лабораторије у школама морају обновити.“

Жеља такмичара је да по завршетку гимназије у Бугарској наставе образовање у иностранству и афирмишу се у области којом се професионално баве. Да би остали овде, неопходно је да Бугарска инвестира у тај научни подмладак који би се могао претворити у следећу генерацију која ће развијати иновације, достизати нове домете у науци и бити гарант економског раста у земљи.


Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Божидар Јанев и из личне архиве учесника Биолошке олимпијаде



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свиштов обележава 169 година од оснивања првог бугарског читалишта

У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..

објављено 30.1.25. 07.35
Фотографија: Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније

Исељеничка организација се обратила европским институцијама поводом судског поступка против председника угашеног бугарског клуба у Битољу

Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..

објављено 29.1.25. 10.33

Бугарски ученици у трци за учешће у НАСА свемирским камповима

Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..

објављено 29.1.25. 08.25