Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у Великој Британији: Брегзит – тих и лоше прикриван хаос

БНР Новини
Фотографија: Атина Димитрова

Референдум у Великој Британији од 23. јуна је показао да је Краљевство политички и културно разједињено. Брегзит није само израз жеље за контролисањем миграционог тока… Брегзит није био само обећање да ће бити више новца за систем здравства. Брегзит је и одговор на жељу 52% Британаца да свој империјални дух ослободе из загрљаја доминантних европских правила и закона. Дошло је до сукоба идеала и недовршених преговора још из 1973. године када је Велика Британија приступила Европској економској заједници…

Да ли нам је сада, скоро два месеца након одлучујућег гласања, јасно шта се дешава?

Да ли ћемо и даље осећати дух Европе?

Ево шта на ову тему каже Јулијан Попов, бивши привремени министар животне средине, виши политички саветник Европске климатске фондације и председник Европског института за перформансе зграда у Бриселу:

Након првог шока због резултата референдума који није био очекиван прошло је две-три недеље. Постало је јасно да је резултат референдума коначан и да је мало вероватно да се нешто може променити политичким и правним путем. Гледано у целини ситуација је мирна и радна. Истиче се премијер Тереза Меј која је веома брзо наметнула свој ауторитет и Брегзит прихватила као радни задатак, а не као политичку идеологију. Главна ствар је то што су евроскептичари Конзервативне партије остварили оно што су хтели. Другим речима, они више немају основ да инсистирају да напусте партију.

Шта откривају британски медији и који се политичари посебно истичу?

Веома важно је како се "читају" медији и ко су они. Било је неколико њих који су преузели целу иницијативу, целу кампању. Наравно, десничарски таблоиди нису објективно извештавали о прогнозама. Они су само били учесници кампање. Међутим, озбиљни медији као што су  BBC, The Times, Telegraph, Financial Times и др. су показали веома аналитички приступ. Постоји једна ствар коју Европска унија и Европска комисија треба да ураде: оне морају да озбиљно размисле о својој комуникационој стратегији и о својим наступима.

Жулијана Бојанова која је тек-што дипломирала на смеру новинарства, на  Сити универзитету у Лондону (City University London) ситуацију види овако:

Сматрам да тренутно постоји необично затишје, а то ме забрињава. Након веома занимљиве и бурне кампање у вези са Брегзитом, сведоци смо заиста великог затишја. Тренутно су главне фигуре у кампањи попут Бориса Џонсона и Мајкла Гова прилично ћутљиве што се ове теме тиче. Према листу Independent Брегзит може бити одгођен и до 2019. године. Доста је људи доведено у заблуду аргументом да ће новац који Велика Британија плаћа на име доприноса у буџет ЕУ бити преусмерен на систем здравства. Лично ја мишљења сам да то није било фер према бирачима, јер је сваки политичар знао да је то апсолутно немогуће. Оптимиста сам и верујем да је европска идеја још увек жива иако је институцијама заиста потребна промена.

Марија Спирова, уредник правног издања, самостални преводилац и новинар, сарадник Института за европску политику, је рекла:

Након скоро 60 дана размишљања, једино што се тренутно зна јесте да политичка елита у Енглеској појма нема шта је то Брегзит. Она је у пат ситуацији. Да би ови политичари стекли представу о Брегзиту морају разговарати са својим европским колегама на челу са председником Оландом и канцеларом Меркекл. Међутим, Оланд и Меркел су изјавили да неће водити разговоре на ову тему док Велика Британија не активира члан. 50 Лисабонског споразума. Налазимо се у извесној безизлазности  - у тихом и лоше прикриваном хаосу у погледу тога шта представља Брегзит и када ће се он остварити. Најзад је Уједињено Краљевство схватило нешто што је ЕУ од 2014. наовамо понављала. А то је да у случају евентуалних преговора Острво располаже са 20 особа које имају искуство у договарању трговинских споразума, док ЕУ има 400-600 таквих стручњака. Сами разумете да то није позиција са које Краљевство може договорити било какву стабилну стратегију испловљавања брода Велике Британије из луке ЕУ. Изван Лондона остали део Острва представља посве другачије место у којем људи не осећају у таквој мери користи глобализације космополитске престонице. Они нису успели да оцене предности ЕУ и слободе кретања људи у оном степену у којем су их оценили они који раде и живе  у Лондону. Чак у неким местима попут Велса и Корнвола, који би без изграђене од стране ЕУ инфраструктуре били пропале територије, разговори о чланству уопште нису ни одржани.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Атина Димитрова и лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Григор Димитров

Пре сусрета с Ђоковићем, Димитров ће у Софији одржати отворени час за децу

Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров ће пре сусрета с Новаком Ђоковићем 17. септембра у „Арени 8888 Софија“ одржати деци из различитих софијских школа отворени час из тениса. Ово су потврдили из штаба првог рекета Бугарске. Тема часа је „Гем,..

објављено 10.9.24. 15.58

Космополитски технолошки хаб и један од најживљих градова у Европи – и Vogue опевао лепоте Софије

Софија се још једном нашла под светлом рефлектора. Чувени модни магазин Vogue објавио је обимни чланак који баца светло на динамичан развој и јединствен шарм Софије, описујући је као „тренутно најживљи град на Старом континенту.“ Бугарска престоница..

објављено 10.9.24. 11.45

Заменити мушког кандидата женским за место европског комесара – кључ за добијање жељеног ресора у новој Европској комисији?

Очекује се да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен ове недеље званично представити свој предлог за структуру и састав нове Европске комисије , на чијем челу, у свом другом мандату, настоји да постигне баланс између полова...

објављено 9.9.24. 20.50