Једно научно истраживање генетског кода Бугара може да побије дубоко уврежено мишљење о туркијско-алтајском пореклу бугарске популације. Недавно су бугарски и италијански научници покушали да утврде шта је записано у генима савремених Бугара, а резултати проучавања су запањујући. Закључци овог научног рада побуђују истовремено питање – да ли ће генетика као егзактна наука која не подлеже емоцијама успети да надвлада идеолошке матрице укорењене у наше поимање историје.

Да би саставили генску мапу Бугара, која показује да смо наследници Трачана и Протобугара, научници су се вратили пет миленијума назад. Они су најпре узели коштани и зубни материјал из трачанских некропола. Из 8-10. века нове ере потиче генетски материјал Протобугара. Пошто су упоредили узорке давно преминулих људи који су живели на овим просторима са онима 900 савремених Бугара, лаконски закључак гласи овако: Бугари су европска популација која има највећу генетску сличност са Мађарима, Хрватима и Италијанима.

У замашну ДНК анализу одређеног броја генетских локуса Бугара учествују Катедра медицинске генетике Медицинског универзитета у Софији, Институт за микробиологију, Институт за антропологију, Национални археолошки институт код Бугарске академије наука (БАН) и Универзитет у Фиренци, чија је лабораторија истражила генетски материјал.

Ако погледамо генетску мапу видећемо да су Трачани у већој мери различити од савремених Бугара и Протобугара, док су Протобугари и савремени Бугари много сличнији - каже Десислава Нешева, генетичар на Катедри медицинске генетике Медицинског универзитета. – То се објашњава великим временским размаком између две групе истражених узорака – Трачани су живели овде у миленијуму који је претходио новој ери, а у столећима после тога подаци о њима су све оскуднији.Али ипак се може утврдити да су они генетски блиски савременим Бугарима и Протобугарима, док, што је занимљиво, они имају мање сличности са Грцима.

Констатовали смо да немамо генетску везу са туркијским и алтајским популацијама као ни са савременим Турцима иако се сматрало да је због дуге владавине Османског царства на овим просторима дошло до преношења генетског материјала са једне популације на другу. Чак ни Протобугаре не можемо да генетски доведемо у везу са туркијско-алтајским популацијама. На жалост нисмо успели да истражимо ДНК древних Словена зато што су они имали обичај да спаљују покојника. Ако се међутим упоредимо са данашњим Словенима, видећемо да се од њих доста разликујемо.

Да ли је теорија о нашем превасходно словенском пореклу плод политичке конјунктуре или је резултат одсуства научних инструмената?

Можда је истина негде на средини - каже Десислава Нешева. – Знате да се историјске чињенице тумаче зависно од интереса онога ко пише историју. С друге стране генетика је у задњим деценијама стварно јако напредовала– ми смо применили најбољу методологију и она је дала одличне резулатате. Према томе историјом се може манипулисати, чињенице је могуће и изопачити, док јегенетика егзактна наука и њена информација је коректна и прецизна.

И пошто је већ доказано да смо донекле генетски потомци Трачана, добро је знати ко су били они – древна цивилизација која је оставила богату културно-историјску баштину. Истовремено је видно да и њихово генетско наслеђе има утицаја на савремене Бугаре, додајеДесислава Нешева.

Очекује се да ће резултати овог генетског истраживања бити објављени у једном угледном научном часопису. Велика жеља научника је да се нађе финансијски ресурс који ће им омогућити да се следећи пут врате у осми миленијум пре Христа и да истраже узорке из још древнијих популација које су насељавале наше поднебље.