„Сви почињу питањем о наслову – каже Златна. – Сада схватам да ја увек одговарам различито јер стално откривам нове разлоге за то. На првом месту мени се тај наслов свиђа, лично ја увек бих пожелела да прочитам књигу са оваквим насловом. А и он је добар контрапункт мом карактеру. „Осветничку поезију“ повезујем и са претпоследњим романом мог супруга Људмила Тодорова „Демонтирано лето“. Он је филмски редитељ и сценариста, човек истине, а не компромиса. Могу рећи да наш заједнички живот, активности којима се бавим – све је у ствари својеврстан чин „освете“ тзв. „вечној истини“. Истини која није сваки пут добра, која не доноси увек радост и инспирацију. Оној која је често пута болна, коју не може свако поднети. Многе моје приче звуче попут личног доживљаја, али није тако. Допада ми се идеја да неку ситуацију наставим на неколико различитих начина. Људи су ме увек занимали...“.

Додир с уметношћу неочекивано човеку може показати којим путем да настави даље, да га помери с тачке „емотивног замрзавања“.

„Кад човек препозна себе у уметности, онда је она испунила своју мисију - да допре до човека, да он у њој открије себе, своју срећу, снове. Увек ми је драго кад неко каже: „Ово си за мене написала“. Осећам велику радост и када у неком делу препознам себе. Сусрет с уметношћу је за сваку публику посебна ствар.“

Златна Костова каже да је пре премијере књиге у Софији била веома узбуђена: „За мене је премијера била велики доживљај јер сам први пут имала овакав састанак с публиком. Нисам имала представу како ће се тачно све десити, нити да ли је дошло довољно људи, али сам била мирна. Знала сам да ће ма ко доћи он заиста бити „мој човек“, прави мој пријатељ, без обзира на то да ли се знамо или не. Моји издавачи из куће Black Flamingo Publishing Јордан Јорданов и Виктор Лилов су веома интелигентни људи и добри другови, раније су издали моје преводе драмских комада. Уредник књиге је Аксинија Михајлова, обликовање је било поверено Кирилу Златкову, а фотографије је радила Јана Лозева. Рукопис је прва прочитала Елена Алексијева, а затим мој супруг. Елена је рекла пар речи са тачке гледишта читаоца. У Русеу и Бургасу смо промовисали и роман мог супруга „Трешњом се кос загрцнуо“. Дошли су пријатељи и људи са којима смо одмах нашли заједнички језик, а затим смо дуго разговарали. Било је лепо – атмосфера и осећање достојни песме.“

Одмах после појаве књиге на тржишту на Фејсбуку је почело објављивање видео-клипова у којима даме читају стихове из „Осветничке поезије“.

„Ово је дивна идеја. Моји издавачи увек знају како да ме изненаде, али упорно држе у тајности нова изненађења која спремају за премијеру књиге на Међународном фестивалу уметности „Аполонија“ 8. септембра. Када су ми донели прве примерке, рекли су да ће књигу послати женама, мојим пријатељицама, с молбом да свака од њих испред камере прочита песму која јој се највише допала. Видим како други доживљавају моју причу и како она у ствари постаје нечија прича. Има још нечег што је везано за ову књигу. Њено очекивање се поклопило са прилично тужним и непријатним периодом у мом животу. Дистанцирала сам се од свега и баш када су терапије које сам морала урадити завршене, појавила се она. Како је рекла једна моја другарица – у прави час, када сам могла да јој се обрадујем и да доживим све те емоције. Људи које посебно ценим кажу да сам сада мудрија. Можда сам стварно научила по коју животну лекцију.“

Превод: Албена Џерманова