Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Римске терме у Варни – декор за спектакуларне поставке и концерте

БНР Новини
Фотографија: БУЛФОТО

У југоисточном делу Варне, недалеко од луке, налазе се остаци највеће јавне античке зграде пронађене до сада у Бугарској. Реч је о термама илити јавном купатилу древног Одесоса. Дaнaс их због површине од преко 7 хиљада квадратних метара сматрају највећим на Балкану и четвртим по величини Снимкау доба римског царства. Ваља истаћи и улогу великог бугарског археолога чешког порекла академика Карела Шкорпила који је први посветио пажњу величанственим руинама старинске грађевине. Он је међу пионирима археолошке науке у Бугарској. Не смемо заборављати да је управо Шкорпил открио остатке прве бугарске престонице Плиске. А захвални Варненци су у рејону терма ставили његову бисту. Касније, у другој половини ХХ века, на овом су терену у току десетак година радили истакнути бугарски археолози – Милко Мирчев, Александар Кузев и др. Они су прецизирали да су то у ствари тзв. Мале царске терме са симетрично распоређеним просторијама.

Разговарамо са директором Регионалног историјског музеја Варне проф. Валентином Плетњовим. 

- Унутрашње просторије су биле огромне, са избоченим строповима. А у приземљу су се налазили ходници за снабдевање робом, просторије за особље, као и WC-ји. На горњем спрату пак је била једна огромна бања са неколико просторија: импресивних димензија свлачионице, импозантна сала за одмор. Тамо су се посетиоци окупљали да ћаскају, јер су јавна купатила била намењена не само одржавању хигијене, него и место за одмор и разоноду. Осим тога постоје и просторије за купање хладном, млаком и врућом водом. То је главни принцип римских купатила који се примењује свугде.

Зграда је импресивне висине од 20-25 метара и са упечатљивим сводовима. Просторије у њој су симетрично дуплиране са истока и запада и понављају се парно са одговарајућим базенима. И још – изнутра је била обложена мермерним плочама. Зидови и под су били са уграђеним системом грејања топлим ваздухом. Сада археолози откривају и богат пластични украс од кипова, већи део којих је приказан у локалном музеју – то су фигуре различитих божанстава и рељефни украси.

Снимка

Међутим, одржавање толико великог јавног купатила је било исувише скупо. А када је у ІІ-ІІІ веку град доживео пад због најезда различитих племена, оно је, по свему судећи, било напуштено, a за потребе становништва изграђене су нове, мале бање, свега 200 метара од великог купатила, које је већ изгубило своју главну функцију. Због тога у V-VІ веку људи су посећивали Мале терме Одесоса које се сада могу видети на приобалном булевару надомак луке.

Снимка

- Важно је издвојити и следеће: током последње две године уз финансијско садејство општине Варне израђена је јединствена за Бугарску маршрута „Римске терме Одесоса“, наставља проф. Плетњов. Она укључује обилазак Малог купатила, где су изграђена и паркиралишта за аутобусе, и Великог купатила. У рестаурацију, презентацију и ноћну расвету тих споменика је инвестирано више од 250.000 евра, а отворени су и посетилачки центри.

Посебно импресиван је недавно отворени центар при Великим термама. Археолози очекују да наставе са рестаурацијом и конзервацијом споменика, јер су на оба објеката изграђене сцене које су се убрзо претвориле у привлачни културни простор за позоришне и оперске спектакле, камерне концерте, изложбе и реплике римских борби, које лети привлаче радознале становнике и госте града.


Превод: Александра Ливен

Венета Павлова: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Николај Пловдивски

Митрополит пловдивски Николај категорички изјавио да неће бити кандидат за патријарха

„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..

објављено 3.6.24. 10.05
Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02