Љупка Рондова је била чест гост на Радију Бугарска, волела је наш програм. Говорила је како после сваког интервјуа добија бројне позиве и писма из целог света. Славна певачица је нас напустила у марту ове године, а 24. августа је требало да напуни 80 година. Њени пријатељи и поштоваоци су се присетили неких ствари, поделили са нама успомене и емоције настале у контакту са истакнутом певачицом.

Николај Рибаров, продуцент свих њених соло албума, био је један од њених најближих другова:

„Знамо да је она изврстан интерпретатор, особа која је уживала велику популарност, каже он. „Волео бих да се присетимо и памтимо начин на који је бирала и припремала своје песме. Није реч једино о фолклорним узорцима. Последњих година је коначно стекла храброст да компонује музику на текст или да напише текст на аутентичну мелодију. Овај процес је код ње био бескомпромисан. Тешко можеш да нађеш песму која ће постати популарна, да дотакнеш душу слушаоца. А она је то умела. Немојмо заборавити да је била образован човек, ерудирана особа. Цео живот се бавила културом – не само као извођач народних песама, већ и као службеник и сарадник у државним и друштвеним културним институцијама. Пуно ми недостаје. Са њом смо разговарали о свему и свачему, а ја сам користио сваки сусрет са њом како бих научио нешто ново и важно. Увек је имала шта да каже, била је веома информисана о свему – знала је пар језика. Сад, кад више није са нама, вероватно ће пуно људи пасти у искушење да сниме њене песме. Било би лепо да то ураде на начин који ће је обрадовати и измамити осмех на њеном лицу.“ 

Николај Панајотов је дугогодишњи члан певачког састава Ансамбла „Гоце Делчев,“ где се и срео са Љупком Рондовом.

„Били смо породични пријатељи, а последњих неколико година смо сваког дана разговарали,“ присећа се он и наставља: „Љупка Рондова је била један од најбољих представника свог краја и заштитника бугарског духа, била је то мисија коју је она достојно испунила. Љупка је као дубока и богата личност увек радила на узвишеној мисији неговања традиције. Славна народна певачица је рођена у селу Шестево, Костурско, у данашњој Грчкој. Некада су то била подручја насељена етничким Бугарима. Као дете избеглица обрела се у Чешкој где је дипломирала Словенску филологију на Карловом универзитету у Прагу. После дугог низа година породица се окупила у Бугарској, тада Љупка постаје члан Ансамбла „Гоце Делчев,“ била је солиста и филолог састава. Имао сам срећу да будем близу ње и захвалан сам судбини која ми је дала шансу да је упознам. Са Николајем Рибаровим и друговима припремамо неколико иницијатива посвећених великој певачици.“

„Са Љупком Рондовом сам се упознао 2003. године, каже млади народни певач Венцислав Пенев. „Имали смо заједничке наступе широм земље. Саветовала ми је да свој репертоар попуњавам неснимљеним фолклорним узорцима. Говорила је како млади певачи треба да изводе непопуларне песме, да их промовишу и претварају у хитове како би изградили свој стил. Позвала ме је у госте код ње, хтела је да поразговарамо. Још једном ми је рекла да треба да увек водим рачуна о аутентичности текстова и мелодија. Замолила ме је да учиним све што је могуће како би свако ко изводи њене песме помињао да су то песме из Костурског краја. Недуго после тога је нас напустила.“

Ево шта је рекла и Јулија Цанкова, дугогодишњи водитељ фолклорних емисија Бугарског националног радија.

„Она је особа која дарује љубав и светлост. Песме јој одишу добротом. Имала је несвакидашњи глас, певала нежно, емотивно. Кад мислим о њој или слушам њене песме често погледам према небу, на трен заборављам да је нас напустила и замишљам како је са нама, обасјава нас својом светлошћу, даје нам снагу и љубав. Једна од највољенијих песама Рондове била је „Смиљана.“  Многим девојкама родитељи су дали име Смиљана, али оне вероватно и не слуте колико лепих порука и љубави носи та песма.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова