„Концепција „Боема“ је да усклади музику, културу и кухињу Балкана, осећање слободе и искрено весеље. „Боеми“ су празник неједнаких ритмова, тапана и вруће источне крви, где свако може да пронађе делић себе“ –убеђени су организатори шареног етно-фестивала који се одржава у популарном ски одмаралишту Банско. Током лета и јесени тамо се приређују бројне културне манифестације, једна од којих од прошле године су „Боеми“. На програму поново је етно и фолк музика Балкана. Легендарни српски трубач Кристијан Азировић, вишеструки добитник престижне награде „Прва труба Гуче“ свира заједно са својим оркестром. Међу звездама је и босански композитор, певач и песник Един Дервишхалидовић познатији под сценским именом Дино Мерлин.

Он је написао и компоновао доста песама за поп и фолк извођаче, али је занимљиво и то да је управо он аутор текста прве химне Босне и Херцеговине која је била актуелна од 1995. до 1998. године. У оквиру фестивала „Боеми“ се одржава и конкурс непопуларних бугарских група, а једна од награда за победника је да загрева публику пре концерта Дина Мерлина. Меломани очекују с нестрпљењем и атрактивног Словенца Роберта Пешута са надимком Мањифико, који вешто комбинује етно и фанк, а своје песме изводи на лошем енглеском у комбинацији са балканским фразама.

Ево шта је Мањифико рекао неколико дана пре свог наступа у Банском:

- Моји текстови су на енглеском јер обожавам да се „играм“ са језицима. Сваки језик има неку своју логику, а енглески језик је постаоlingua francaза све нас и веома ме то забавља кад пишем на енглеском и то на једноставном енглеском, који више-мање сви разумеју.

Бугарско присуство на афиши такође изазива интересовање публике – „Пирински бисери“, „Глазненски напеви“, „Банска младост“ – то је само мали део локалних фолклорних група које ће на форуму представити аутентичну пиринску песму. Већи део њих изводи старинске обрасце онако како су их научили од својих предака. Сусрет различитих културних слојева са различитим националним интерпретацијама свакако ће обрадовати темпераментну балканску душу која подједнако воли да се радује и плаче.

Превод: Александра Ливен