Све више бугарске деце напушта нашу земљу – таква је нажалост тужна статистика Министарства образовања и науке. Подаци Министарства су заиста више него забрињавајући - само ове године 9.784 деце од 1. до 12. разреда отишло је са својим родитељима у иностранство. Толико отприлике износи становништво једног малог града код нас. Како ова деца и њихови вршњаци бугарског порекла, рођени у иностранству, могу да очувају свој матерњи језик и идентитет? Ово питање занима немало Бугара у иностранству због чега се и предузимају иницијативе отварања бугарских школа тамо.

Данас вас састајемо са Нином Борисовом уз чију је помоћ пре две године основана бугарска школа „Свети Иван Рилски” у Кембриџу. И данас она прима нове ученике.

Мотивација детета да дође у школу и да ту остане највећи је проблем који Нина и њена екипа покушавају да реше. Једноставно, дете је ту јер су му родитељи тако рекли. А знамо да све што је обавезно брзо досади.

Чак и да нису рођена у Енглеској деца се  брзо прилагођавају страном окружењу  – наводиНина Борисова. – Све се само од себе дешава. Деца веома брзо упознају страну културу и језик, прихватају их и препознају као свој језик и културу. Њима је наш језик попут страног. Сама она не знају зашто треба да науче бугарски језик. Дешава се чак да су родитељи детета Бугари, али на питање "Које си народности?" оно никад не одговара – Бугарин. На питање "који ти је језик матерњи?" – не одговара  - бугарски. Тако је јер је по њима матерњи језик онај који говоре тамо грде си рођен.

Један од великих проблема са којима се суочавају бугарске школе у иностранству јесте то да су потребни прилагођени наставни програми, а не само скраћени програми наставе бугарског језика, па и свих заступљених предмета. Нина Борисова сматра да је то тако јер се унапред не зна шта знају, а шта не знају деца, да ли и у којој мери говоре бугарски језик. У том смислу, учитељ има веома тежак задатак.

Он се мора прилагодити потребама сваког детета – наставља Нина. –Мора да уме да предаје градиво тако да би оно свима било разумљиво.  То је веома важно јер дешава се да у једном разреду нека деца добро знају и говоре бугарски, а друга разумеју, али им је лакше причати на енглеском. Друга пак, говоре, али не знају читати и писати.

Многи елементи наставног програма се морају прилагодити. То је углавном посао самих учитеља, али им је, нормално, за то потребна и већа слобода да би примењивали методе које нису типичне за бугарски образовни систем.

Морамо имати у виду разлике између метода наставе које се примењују у Бугарској и у Великој Британији. У Бугарској је снажно заступљено  читање,  писање и практично деца више времена проводе у школској клупи. У Енглеској се све предаје у облику игре, интерактивна настава је снажно заступљена. Ако оставимо децу да седе у клупи више од 3-4 сата, знамо да ћемо их изгубити. Тој деци је потребна настава која ће бити слична оној у енглеским школама из простог разлога што су она тако навикла да уче.  На томе највише радимо, то је једна од наших највећих препрека. Најбитније нам је да побудимо њихово интересовање и жељу да упознају наше традиције и културу.

У Кембриџу Нина Борисова је имала велику срећу јер је екипа са којом ради снажно мотивисана. Ове школске године као обавезни предмет увели су "бугарске народне игре". Овој бугарској школи и многим другим у иностранству чији је главни задатак очување бугарског духа и идентитета пожелимо пуно успеха у новој школској години!

Превод: Албена Џерманова