Топао и богат глас, сваку песму отпева својим срцем– то је Тања Костова, дугогодишња солисткиња Фолклорног ансамбла „Пирин” и једна од првих наших певачица које су запевале новокомпоноване народне песме из Пиринског краја. Рођена у породици кавалисте Николе Костова – концертмајстора оркестра ансамбла „Пирин”, она је одмалена заволела народну песму. Пажњу су јој привлачили разговори између њеног оца и познатих композитора као што су Стефан Канев и Красимир Кјуркчијски који су били чести гости у њиховој кући. Била је ученица првог разреда када је почела да пева у престижном у своје време Градском пионирском хору. Завршила је Националну школу фолклорне уметности у Широкој лаки на смеру "тамбура". Њен певачки таленат открио је Стојан Стојанов - диригент хора ансамбла „Пирин” – тада је Тања имала 18 година. По завршетку школе одмах је добила понуду за посао као певачица хора ансамбла „Пирин” коју је радо прихватила. Управо због тога никад не каже да пева откако зна за себе. Захвална је свом оцу што јој је открио магију фолклора и велику сцену.

Тања Костова је међу оснивачима фестивала новокомпоноване народне песме из Пиринског краја „Пирин фест”.

Године 1992. када се активно радило на оснивању „Пирин феста”, идеја је била да се сваке године представља продукција оркестра Радио-телевизиијског центра "Благоевград". Солисти смо били ја,  Георги Гоцев, Иван Гоцев, Јорданка Варџијска. Почетак је био веома добар – међу композиторима који су писали ауторске песме били су прави професионалци, људи попут Кирила Иванова и Димитра Динева који су у детаљима познавали народне песме из македонског краја."

У историји „Пирин феста” Тања Костова остаје као публици омиљена певачица. Њена песма „Алтана” и данас је „евергрин“ у овом музичком жанру и заштитни знак певачице.

Последњих година са својом породицом Тања Костова живи на Кипру, али је музика и тамо присутна у њеном животу:

На Кипру у мом окружењу има професионалних музичара са којима за сваки празник припремамо програм бугарског фолклора. Што се тиче младих људи који се данас баве фолклором, могу рећи да га они воле, али некако ми се чини да га не разумеју. Баш ми је чудно како певачи из Шопског или Тракијског краја певају претежно песме из Пиринског и обрнуто. Не могу то себи објаснити. Везано за новокомпоновану народну песму могу рећи да она треба да дотакне душу, да би се памтила и певала.

Сви знамо да у Бугарској нема празника без песме из Пиринског краја. Али шта је та песма за Тању Костову? 

Погрешно је сматрати да је песма из Пиринског краја једноставна и свако је може певати. Она има специфичне украсе. Ова се песма пева душом и срцем. Младим певачима бих посаветовала да песму увек траже у својој души и да је доносе својим гласом.

Превод: Албена Џерманова