Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Античко насеље и велика базилика допуњују слику прошлости Старосела

Фотографија: bnt.bg
И током ове археолошке сезоне у богатом историјским споменицима пределу Бугарске код села Старосел (општина Хисар) су откривена занимљива сведочанства из далеке прошлости. Она су пронађена у рејону чувеног подземног храма Четињова могила и хумке Хоризонт, чији је проналазач велики бугарски археолог др Георги Китов. Ове године екипа доцента дра Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, локализовала је и место некадашњег трачког насеља на истом подручју. И  још – код Старосела је откривена велика базилика.

Ево шта каже у интервјуу Радио Бугарској доцент Христов:„Током протеклих година је истражена једнобродна мала црква из касноантичког периода на врху Козје грамаде. На терену Старосела локализоване су још две базилике. Познато нам је да у суседним селима Матеница и Красово построје још две. Тј., присуство ранохришћанских споменика на јужним падинама Средње горе није неки изузетак. Нас је пре изненадило постојање базилике надомак трачке надгробне хумке, у непосредној близини великог подземног споменика из доба Трачана, као и оријентација зграде у правцу североисток-југозапад, а не уобичајеном – исток-запад.“

Археолози су започели истраживање античког насеља на површини од преко 1,5 хектара. Логично је очекивати да слично велико насеље из касног античког доба има и значајну предисторију. Претпоставља се да ће бити пронађени један или неколико култних споменика и цркава. Међутим, у којој мери је сачуван већ откривени храм?
Снимка„Практично се ради о тробродној базилици, дугој 25 метара и 80 сантиметара и широкој 13 метара. Дакле, укупна површина постројења заједно са допунским просторијама са северозапада износи 350 квадратних метара. Иначе споменик је сачуван на висини од око 80 сантиметара. Али, гледано у целини, доживео је велико разарање крајем VI века. Ако томе додамо и најезде савремених трагача за закопаним благом, штете су заиста озбиљне. И поред тога, темељи су у потпуности сачувани, апсида је зидана од вешто отесаног камења са малтером, а колоне цркве су биле одговарајуће причвршћене. Припрата такође је врло добро сачувана. Тако да говоримо о споменику који може да буде конзервисан, чак и делимично рестауриран и приказан бројним посетиоцима Старосела“, наводи доцент Христов.

Предвиђено је да се стручњаци Инспектората Министарства културе и колеге доцента Христова упознају с резултатима истраживања и предложе мере за даље очување античког храма. Свакако, он подлежи конзервацији. Уосталом, експедицију је финансирао локални вински подрум који жели да помогне изградњу крова и ограде како би објекат био сачуван за идуће генерације.

„Филозофија наших иницијатива свугде у земљи је да се објекти истражују, одмах да се предузимају мере у циљу њиховог очувања и да се објављују сви резултати, како би људи знали све о историји тих занимљивих споменика“,
каже у закључку археолог Иван Христов.


Фотографија:bnt.bg

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05

За 10 година број верника у Бугарској смањен за 9%

Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..

објављено 9.7.24. 10.30

Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се..

објављено 6.7.24. 11.40