Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Кварт фест” нас подсећа на наслеђе које морамо очувати

БНР Новини
Фотографија: Раjна Тенева

У свету има пуно примера „уметничких квартова“ – у Лос Анђелесу, Оклахоми, Портланду, Лондону, Кракову, Барселони… Тамо уметници имају своју територију на којој стварају и излажу своја дела, док су за грађане и туристе ти квартови места за незаборавну шетњу и састанак са најразличитијим људима и њиховим талентима и то у уметничкој атмосфери.

СнимкаИма пуно индикативних примера утицаја "арт квартова" на развој градова. Последњих година све више је занимљивих идеја о формирању активне културне зоне на подручју Софије. Међу њима је пилот издање "Кварт феста" које ће се одржати од 16. до 18. септембра у некадашњем тзв. јеврејском кварту у нашој престоници. Он се налази на простору између булевара Дондукова, Васила Левског, Сливница и Марије Луизе.

По чему се овај фестивал одликује од осталих градских фестивала? Слушамо Мартину Стефанову - једног од његових организатора:

Идеја нам је да кроз њега представимо наш већи пројекат на чијој реализацији радимо. Реч је о иницијативи „Кварт” која има за циљ формирање културног кварта у Софији. Фестивал ће људима представити потенцијал кварта – мале просторе, уличице, куће, архитектонске и историјске знаменитости. Упознаће посетиоце са некадашњим животом кварта. Ставићемо акценат на различита места у овом делу Софије – на локале, биоскоп, атељее. Надамо се да ће тако људи потпуније осетити место у којем живе.

Снимка

Зашто су за сцену фестивала изабрали управо овај кварт?

Након спроведеног истраживања градске средине утврдили смо да у Софији нема прикладнијег места за културни кварт. Овде имамо све на једном месту. Други наш циљ је да скренемо пажњу јавности на овај архитектонски резерват и "преживеле" куће, јер нажалост оне полако једна за другом нестају. Реч је о зградама којима је потребна посебна заштита јер стварају јединствен амбијент у овом делу града.

Снимка

Током три дана на програму "Кварт феста" биће музички догађаји, представе, предавања, уметничке радионице и спортске манифестације.

Планирана је специјална тура разгледања кварта како би сви који желе могли да виде занимљиве у архитектонском погледу зграде, као и некретнину која се може унајмити за реализацију пословних или уметничких пројеката. На програму су и кулинарске туре и туре по баровима са пуно изненађења.

Шта још не смемо пропустити?

Биће неколико изложби и турова у циљу упознавања с прошлошћу. Планирамо и организовање историјске и археолошке шетње. У ствари, то је стари тзв. јеврејски кварт који је пре више година био добро уређен и веома привлачан. Међутим, након одласка великог броја становника у Израел остају углавном напуштене куће и старе успомене. Управо због тога ће у оквиру фестивала бити отворена синагога и музеј смештен у њеној згради. Сви који се занимају за историју кварта имају прилику да сазнају више појединости.

Снимка

Мартина сматра да је уметнички кварт и те како потребан нашој престоници јер поред свега осталог постоји енергија и жеља за његовим формирањем. Он је потребан и у контексту културног и социјално-економског развоја града. Да ли ће "Кварт фест" донети озбиљан подстицај за развој независног уметничког простора у Софији, предстоји да видимо. Али надамо се да ће тако бити  јер су овакве уметничке праксе које мењају запуштене градске просторе шанса за очување и ресетовање градске културе у главном граду Бугарске.


Фотографијe:Раjна Тенева

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20