Од 9. до 12. септембра у старинском црноморском градићу Несебру се одржава друго издање елитног фестивала камерне музике „Месембрија Орфика“. Концертни програм који ће бити представљен у катедрали Свете Софије усклађује ремек дела европске музике и интерпретаторе светског гласа. Фестивал сарађује са угледним европским културним центрима какви су Париз, Беч, Лондон, Рим и Праг и повезујући младе бугарске таленте са великим именима Европе и света, гради нове мостове и показује да нам управо класична музика дарује драгуље вечите духовности.

- Концерти се одржавају у јединственој атмосфери старинског града, под звездама, уз светло свећа, усред руина катедрале Свете Софије. То је место с невероватном атмосфером и акустиком. Доживљај је феноменалан и за слушаоце, и за извођаче. За нас је огромно задовољство да свирамо тамо. Прво вече је посвећено класичној камерној музици. Изводимо Моцартов концерт за флауту и оркестар у Д-дуру, Клавирски квартет Роберта Шумана и завршавамо Клавирским квинтетом Цезара Франка. Следећег дана предузимамо репертоарски и жанровски „заокрет“ преко комбинације џеза, танга и класике чиме ћемо привући и млађи аудиторијум. Извешћемо „Четири годишња доба“ Астора Пјацоле, као и дела двоје младих аутора. Треће вече по традицији је посвећено барокној музици са ремек делима Вивалдија, Ђеминијанија, Тартинија, Баха. Дакле, у оквиру три дана ћемо направити један својеврстан стилски калеидоскоп. Фестивал попут овог комуницира са комплетном концепцијом и визијом савременог Несебра. Зато дочекујемо и госте из различитих европских држава, махом афирмисана имена са богатим биографијама.

Проф. Милена Моллова, један од доајена клавирске уметности у Бугарској, суоснивач фестивала и учесник програма, каже:

- После прве године сам била пријатно изненађена да је управа града Несебра, где иначе нема регуларног концертног живота, подржава срдачно и активно један фестивал на којем се изводи претежно камерна музика. Познато је да је то најелитнија сфера музике. А старо камење и зграде, Митрополија и калдрма, подсећају на Рим и Вија Апију. Када човек корача временом излизаним плочама осећа терет и радост древности, и неку лакоћу да је ипак свет опстао и да се у Бугарској сачувао један толико диван град. Право је задовољство свирати тамо. Интернационална публика је веома срдачна и вешта. Ми, бугарски учесници свирамо у иностранству са нашим истакнутим колегама који радо долазе и наступају код нас. Срећни смо да имамо ту шансу, тим пре што су последњих година класична музика и њени интерпретатори мало изостали са афиша. Ми смо мисионари који желимо да је изводимо, да се она слуша и да је млади уче. И та нам борба носи изванредну сатисфакцију.

*Напомена уредништва: Један од младих композитора о којима говори Марио Хосен је аутор овог чланка – наша колегиница Вида Пиронкова. Држимо јој палчеве да премијера њеног „Танго Секстета“ прође успешно.

Превод: Александра Ливен