Ултраљубичаста краљица троугаоне свести на тренутак открива свој лик на једном зиду. А он га је ухватио и преточио у мурал. Отада више воли да изражава себе кроз уметност и скрива се иза надимка.

Он исцртава фасаде и има аутентичан стил, који боље говори од његовог имена. „Мурали су ме изабрали, никада нисам мислио да ћу сликати помоћу спреја”, каже о себи младић, који је на интернету познат као Јоан Барабан.

Јоан Барабан је скроман улични уметник под именом Jahone – наставља он. – Оно је пореклом из растафаријанства, покрета насталог на Јамајци који нема политичко опредељење и везује се за пацифизам, јединство и љубав међу људима, а иступа против насиља и рата. Има додирних тачака са уметношћу, каквом се ја бавим као и са жељом да људе учини срећнијим. Графити су са своје стране добар начин да допрем до срца људи, зато и сликам углавном њих.

Jahone се ликовном уметношћу бави цео живот – и док је некада цртао своје омиљене јунаке, позната лица и пејзаже на папиру, данас налази „платна” по целом граду. Академски сликар (завршио је Националну ликовну академију у Софији) украсио је неједну фасаду у Софији, Пловдиву, Јамболу, Банском. Најнеобичније место на којем је сликао, је камион са мобилном кухињом. Он међутим не тражи идеални зид за исликавање муралима, него се ослања на своју интуицију. И тада место као да му „проговара”.

Најчешће само место сугерише шта је најбоље приказати на њему – каже Jahone. – Умногоме зависи од локације и тога да ли је неко нешто наручио или је тема слободна. На таквом једном месту, које се налази у приватном дворишту и скривено је од очију већине људи, али га комшије ипак виде, налази се „Ултраљубичаста краљица троугаоне свести. Дакле место нас наводи на теме – оно што смо видели, то смо и  насликали."

За разлику од уличних "уметника-самотњака", Jahone воли да своје идеје дели са осталима. Тако је настао његов пројекат „L.O.V.” (Любов От Вътре – Љубав Изнутра) у сарадњи са сликарем мурала TASK. Наша идеја је да љубав према уметности изражавамо исликавајући зидове", објашњава он. Таква изјава љубави је рецимо женско лице, чије се боје преливају једна у другу. Jahone сматра да уметник мора бити одговоран према сваком трајном трагу који оставља у граду. Зато и осуђује недотупавно шкрабање деришта по зидовима. Он мисли да кад би било више зидова попут оног десетометарског у главној алеји градске баште у Бургасу, подигнутог управо да би омогућио свакоме ко жели да пусти машту на вољу, онда би било мање унакажених зграда. Али пошто грдоба није последица искључиво шарања спрејевима већ је и наслеђе из недалеке прошлости када су грађене многе ружне зграде, улични уметник верује да је уметност у стању да и наказне творевине претвори у нешто лепо. Као пример наводи стамбене зграде од монтажних бетонских елемената у два софијска насеља „Подуене” и „Хаџи Димитар”. Сме ли се међутим шарати и по споменицима као што се то неједном догађало са спомеником Совјетској армији у центру Софије?

Мислите на ону ноћ када је неко префарбао споменик и трансформисао совјетске војнике у супер хероје америчких стрипова? Јако ме радује што се то догодило – одушевљено каже Jahone. – Истини за вољу неке су партије и организације то дочекали на нож, али оне заступају застареле ставове и односе се превише озбиљно према споменицима који су изгубили ону вредност коју су некада имали. Зато су и такви монументи подложни некој врсти интервенције, јер су оличење нечег чега више нема.

Ипак нико не сме цртати свуда где стигне премда и јесте талентован и искусан. Jahone каже да је апсолутно недопустиво прекрајати фасаде архитектонских споменика и старих зграда. Он и не помишља да тако нешто уради – тим пре што је тренутно преокупиран ликом… Дијане. Улични сликар ради на пројекту улепшавања парка у граду Монтани (на северозападу земље), а на будућем муралу посебно место је посвећено истоименој богињи, за коју каже да је заштитница града.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива